Kazna brža od rešenja o porezu
Iako kasni sa dostavom poreskih rešenja za imovinu, država nipošto ne kasni sa zaračunavanjem zateznih kamata i to za dug koji praktično još nije dospeo.
Tako će, novčano, loše proći građani koji, ogorčeni što još ne dobijaju ovogodišnja rešenja za porez na imovinu, odbijaju da plate svoje tromesečne rate. Ne samo što će im se zaračunati zatezna kamata od 14,5 odsto, na godišnjem nivou, za svaki dan kašnjenja, već rizikuju i kaznu od 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu.
Rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu ove godine više kasne nego prošle. Prva rata na naplatu je dospela 19. februara, a druga 15. maja. A, rešenja još nema, pišu Novosti.
Uprava javnih prihoda grada Beograda vrši pripreme za donošenje i distribuciju rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkim licima za 2015. godinu i planirano je da rešenja građanima budu dostavljena do kraja maja, stoji u pisanom odgovoru Novostima iz Sekretarijata za finansije grada Beograda.
Država je, naravno, svoje kašnjenje predvidela zakonom, dajući uputstvo obveznicima kako da plate unapred i tako praktično kreditiraju državu. Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine, stoji u Zakonu o porezima na imovinu.
Čak i oni koji uredno plaćaju ove rate, po rešenju od prošle godine, rizikuju da im se zaračuna zatezna kamata. To je u slučaju kada im rešenje o razrezanom porezu konačno stigne na kućnu adresu, a sadrži iznos veći nego lane.
Tu, opet, postoji rok od 15 dana da se plati razlika između rata plaćanih po starom rešenju i rata po novom. A, kao po pravilu, datum odštampan na koverti kojom se rešenje uručuje uvek bude "star" bar desetak dana (kako je lane bilo u Beogradu).
Neki obveznici su, čak, bili u situaciji da su momentom dobijanja rešenja, već zakasnili sa plaćanjem razlike. A kamate idu, jer su i rešenja, po pravilu, uvek sve veća i veća. "Momenat uručenja" već je odštampan na koverti sa rešenjem, a one se nikada ne uručuju lično, već završe u poštanskim sandučićima građana.
Ova rešenja dostavljaju opštinske vlasti. One prethodno utvrđuju i stopu oporezivanja imovine, u skladu sa opštim propisima. U celoj Evropskoj uniji, porez na nekretnine postoji u 20 od 28 članica. Prihod od poreza na imovinu uglavnom svuda, gde ga razrezuju, pripada lokalnim samoupravama.
