Civilizacijska kolevka

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Civilizacijska kolevka

    Grčka je kolevka  mitologije, filozofije, retorike, politike, književnosti. Njen uticaj se oseća u svim sferama kulturnog života, a brojni termini grčkog porekla nas na to stalno podsećaju. Možda je značaj ove zemlje najbolje opisao Hegel rečima: „Kada se spomene Grčka, svakog obrazovanog čoveka u Evropi obuzima neko osećanje kao kada  je reč o njegovoj domovini“.

    Grčka civilizacija oslobodila je naučno mišljenje i emancipirala ga od religije, podredivši ga praktičnim zadacima trgovine, brzom razvoju privrede, ali i političkim zadacima koji su se nametali sa izmenjenom društveno-ekonomskom strukturom. Kada je u pitanju filozofija, ona se ne može zamisliti bez ’zlatne trojke’ velikih mudraca – Sokrata, Platona i Aristotela.

    Sokrat udomljen u svojoj Atini, često je govorio da njegova mudrost potiče iz činjenice da „on zna da ništa ne zna“. Iza sebe nije ostavio pisana dela, a najznačajniji doprinos zapadnjačkoj misli predstavlja njegova dijaloška metoda istraživanja, koja je prvi put opisana u Platonovim ’Sokratskim dijalozima’, i jedan je od razloga zašto se Sokrat smatra ocem etike. Verovao je da je čovek treba da se usredsredi ne na akumuliranje bogatstva, već na samorazvoj.

    Platon je Sokrata upoznao kada je imao 20 godina i ostaće mu veran učenik do smrti. Za razliku od Sokrata, bliža mu je bila pisana reč i sva njegova dela po nadahnuću, obliku i stilu nose umetničko obeležje. Napisao je ’Odbranu Sokratovu’, otvorio je Akademiju u Atini i sva njegova dela predstvaljaju svojevrsne dijaloge, koji su po njemu logičan nastavak Sokratovih misli i znanja.

    Ipak, Aleksandar Makedonski grčke filozofije bio je Aristotel. Kada je imao 17 godina, došao je u Platonovu Akademiju i tu ostao do njegove smrti. Imali su veliko poštovanje jedan prema drugome, ali su brojna trvenja bila posledica snažne intelektualnosti koja je vapila za kritikom i preispitivanjem. Aristotel je vladao svim naukama, a njegova škola je uspela da zaseni i Platonovu Akademiju. Ostaće upamćen i kao tvorac definicije tragedije. Aristotelova ’Poetika’ je bila baza za nastanak brojnih književnih bravura grčkih pisaca tragedija – Eshila, Sofoklea i Euripida.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE