Među najvećim investitorima
Međunarodna trgovina može da bude idealan način da se ubrza ekonomski oporavak i da se Grčka i Srbija približe ekonomskom rastu, mišljenja je Constantine Economides, ambasador Grčke u Srbiji u intervjuu za BIZLife. Ekonomski, ali i politički odnosi dve zemlje bili su povod za razgovor sa ambasadorom Grčke.
Za Grčku i Srbiju se kaže da imaju srdačne, prijateljske odnose. Po vašem mišljenju, šta je najviše doprinelo ovako dobrim odnosima dve zemlje?
Zaista, Republika Grčka i Srbija neguju odlične odnose, ne samo na zvaničnom nivou, već i u kontekstu njihovih zajedničkih, istorijskih, verskih, kulturnih i društvenih veza. Naša bliskost se ogleda u svim aspektima naše saradnje, i dodatno je poboljšana evropskom perspektivom Srbije, koju Republika Grčka u potpunosti podržava. Dozvolite da vas podsetim da Republika Grčka nastavlja da bude jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa značajnom količinom uloženih sredstava, svrstavajući je među tri najveća inostrana investitora Srbije. Posebno smo srećni što svake godine dočekujemo više od 800.000 srpskih turista svake godine, takođe smo veoma ponosni na srpske studente koji uče grčki jezik kroz stipendije i akademske donacije.
Izjavili ste da nova grčka vlada ostaje pri svom stavu i ne priznaje samo-proglašenu nezavisnost Kosova. Da li smatrate da će pitanje Kosova biti uslov ulaska Srbije u EU?
Grčka je jedna od pet zemalja EU koja nije priznala nezavisnost Kosova. Istovremeno u potpunosti podržavamo evropsku perspektivu Srbije i ohrabrujemo posredstvo EU u pregovorima između Beograda i Prištine, i potpunu primenu sporazuma u Briselu. Što se tiče pregovora o pristupanju Srbije EU, kao što već znate postoji osnovana procedura koju svaki kandidat mora da preduzme i zahteva ispunjenje svih zadatih preduslova. Već sam to izjavio u prošlosti i ponoviću ponovo, smatram da Srbija ima političku volju i sposobnost da ispuni postavljene uslove od strane članica EU.
Kako ocenjujete ekonomske odnose dve zemlje?
Grčko-srpski ekonomski odnosi su odlični. Grčki preduzetnici su davno prepoznali potencijal u srpskom tržištu i ovde su aktivni već skoro dvadeset godina. Danas, oko dvesta kompanija sa grčkim kapitalom su prisutne u Srbiji i ukupno su investirale skoro 2,5 milijardi evra. Pored toga, Srbi pokazuju jasnu i neosporivu zainteresovanost za grčke turističke destinacije tokom godine, a posebno tokom letnje sezone. Uveren sam da su mnogi vaši čitaoci makar jednom proveli svoj godišnji odmor u Grčkoj i siguran sam da su se vratili sa najboljim uspomenama i iskustvima.
S' tim u vezi, mislim da bi trebalo da obe zemlje obrate pažnju na njihovu bilateralnu trgovinu i da pokušaju da je ojačaju. Nažalost, prisnost naših odnosa, generalno, nije dobro predstavljena našom razmenom dobara. Naročito tokom ovakvih vremena, kada obe naše zemlje pate od ekonomskih nedaća, međunarodna trgovina može biti idealan način da se ubrza ekonomski oporavak i da se približimo ekonomskom rastu.
U kojoj meri, prema vašem mišljenju, je ekonomska situacija u jednoj i u drugoj državi slična ili različita?
Ekonomska situacija u Srbiji i Grčkoj možda deluje slično, ali moje mišljenje je da one nisu iste. Obe države se suočavaju sa posledicama mnogo šire ekonomske krize i recesije, nalaze se u istom delu sveta i imaju, više ili manje, ekonomije iste veličine. S druge strane, njihova sadašnja situacija je rezultat potpuno različitih političkih i istorijskih faktora, a da ne spominjem ogroman značaj (i razliku) činjenice da Grčka ima članstvo u evrozoni. Naši partneri u Evropskoj uniji biće naši glavni saveznici u tekućem procesu bavljenja teretom ekonomske krize, podržavajući naš put ka ekonomskom oporavku.
Srbija je u potpuno drugačijoj situaciji. Zavisna uglavnom od izvoza, Srbija je pretrpela veliku štetu suočavajući se sa smanjenjem tražnje tradicionalnih partnera za izvoz, dok je, u isto vreme, ekonomska tranzicija u toku i značajno utiče na trenutnu situaciju srpske privrede. S obzirom na to, podrška MMF-a, preko stand-by aranžmana, deluje kao štit ka spoljnim pritiscima recesije i čini Srbiju atraktivnijom za strane investitore. Naravno, Srbija, kao i Grčka, mora da sprovede neophodne reforme u cilju prilagođavanja ekonomske i administrativne strukture trenutnim zahtevima.
Nakon pobede Sirize i izbora novog premijera Aleksisa Ciprasa u srpskoj javnosti je bilo polemike u kojoj meri je politika štednje štetna po državu i kako će se ona odraziti na Grčku, i da li Srbija možda treba da primeni drugi metod.
Grčka je u pregovorima sa svojim poveriocima i svi se nadamo da će sporazum uskoro biti postignut, kako bi naša privreda započela proces oporavka. Odluka o metodu ekonomskog programa zavisi od Vlade i naroda Srbije.
Imate bogato diplomatsko iskustvo. Kad bi ste bili ponovo u prilici da birate vaše zanimanje da li bi to ipak bila diplomatija?
Da, apsolutno!
Koliko ste imali prilike da za godinu i po dana koliko ste ambasador upoznate Srbiju i da li je ovo zemlja u kojoj se stranci lako osećaju kao u svojoj domovini?
Zvanično sam preuzeo dužnost ambasadora u Srbiji u septembru 2013. godine, ali verovatno znate da ja nisam prvi put ovde. Moj otac je radio ovde kao ambasador 1973. godine i mislim da je pošteno da kažem da se u Srbiji zaista osećam kao kod kuće, ali ne samo ja: svi stranci, naročito Grci!
