Koju biste poznatu Srpkinju stavili na novčanicu od 10.000 dinara?

Sve se više priča o tome da Amerika planira štampanje nove novčanice koju će krasiti ženski lik. Nagađanja ko će se na njoj naći su već počela, a mi smo, za slučaj da se naša Vlada povede primerom Zapada, odlučili da im pomognemo u izboru poznate Srpkinje koja bi se našla na tom mestu.

Godine 2020. planira se štampanje novčanice od deset američkih dolara, a za sad je poznato da će je krasiti lice žene. Američki biznis magazin Inc bavio se temom koja bi to poznata dama mogla biti.

Grace Hopper- ostavila je veliki doprinos u kompjuterskoj nauci. Bila je prva koja je radila na Harvard Mark I, prvom američkom kompjuteru na koji je mogao da se instalira progra. Pomaže u stvaranju programskog jezika COBOL.

Ruth HandlerIn- suosnivač poznate kompanije igračaka koja je svetu predstavila čuvenu Barbiku. Nakon dijagnoze raka dojke počinje liniju proteza.

Clara Barton- osnivač Crvenog krsta. Tokom Građanskog rata radi kao bolničarka na frontu. Posle rata pomaže ljudima da prevaziđu mentalne probleme nastale usled užasa rata. Od kongresa dobija Povelju za organizaciju.

Elizabeth Jane Cochran, preudonim Nellie Bly- lažirala je svoje ludilo kako bi 1887. godine ušla u mentalnu isntituciju i videla realno stanje, a zatim slala dopise. Njeni tekstovi oštro su kritikovali industriju, a sve je izložila javnosti.

Hedy Lamarr- holivudska zvezda koja je omogućila nastanak GPS-a i Wi-Fi konekcije. Tokom Drugog svetskog rata osmislila je frekvenciju za vođenje elektronskih talasa preko neotkrivenih voda. Njen patent koristi se u ratnoj mornarici.

Srbija na novčanici od 200 dinara ima Nadeždu Petrović, ali ukoliko naša vlada ikada odluči da odštampa novčanicu od 10.000 dinara predlažemo da se na njoj nađe neka od sledećih žena.

Milunka Savić- žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja, među kojima su i dve Legije časti, dala je svoj doprinos u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Bila je narednik Drugog puka srpske vojske ’Knez Mihajlo’. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Isidora Sekulič- poznata književnica i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Smatrana je najobrazovanijom i najumnijom ženom svog vremena. Istaknuti kulturolog, radila je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela, a njeni zapisi neka su od najpoznatijih književnih dela naše zemlje.

Mileva Marić- poznata matematičarka je prva žena Alberta Ajnštajna koja mu je mnogo pomogla u rešavanju skoro svih teorija koje je objavio. Upisuje studije medicine u Cirihu zatim se prebacuje na matematiku i fiziku. Ajnštajn se složio da deo novca od Nobelove nagrade dobije Mileva.

Knjeginja Milica- poreklom iz svete loze Nemanjića, ćerka Jug Bogdana bila je žena kneza Lazara Hrebljanovića sa kojim je imala tri sina i pet ćerki. Posle muževljeve pogibije u Kosovskoj bitci, Milica upravlja državom i narodom jer su joj sinovi bili suviše mali. Ona je prva žena diplomata tog vremena o čemu svedoči i poklanjanje njene ćerke sultanu Bajazitu čime je mnogo pomogla svom narodu. Po smrti postaje pravoslavna svetica.

Maga Magazinović- žena snažnog integriteta sa velikim intelektualnim, pedagoškim i kulturnim potencijalima. Bila je deo poznatih beogradskih krugova, a smatrana je filozofkinjom, koreografkinjom i aktivistkinjom koja brani prava žena. Tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata radi na frontu kao bolničarka, zatim postaje novinar Politike, a njeno životno opredeljenje je ples i pozorište po kojima postaje poznata širom Evrope. Osnivač je mnogih škola.