Srpski poljoprivredni brendovi
Zaštićeno geografsko poreklo u Srbiji ima 36 prehrambenih proizvoda, ali kontrolnu markicu koja garantuje da je jedan proizvod s određenog područja trenutno ima samo nekoliko, a prvi među njima je futoški kupus.
Pre tri veka u Futogu se porez plaćao kupusom, toliko je kažu bio dobar. Danas se futoški kupus nalazi na mnogim jelovnicima ne samo u Srbiji nego i u zemljama Evropske unije.
Upravo tu se lome koplja – u borbi za zaštitu geografskog porekla proizvoda. U Srbiji je mnogo onih koji to nisu učinili. Srećom, ima i onih koji jesu.
"Jedna od osnovnih nagrada je ta da se formira razlika u ceni futoškog kupusa i ostalih kupusa. Naši proizvođači dobijaju obuku kako da proizvode zdravu i bezbednu hranu i to je jedan preduslov da bi u budućnosti mogli prvo da konkurišu za nacionalni fond a onda da konkurišu kroz evropske fondove", objašnjava predsednik Udruženja "Futoški kupus" Goran Puača.
Svetski a srpski, mogli bi da budu i sjenički sir, sremski kulen, ariljska malina, ali nijedan od tih proizvoda nije zaštićen na evropskom nivou. Resorno ministarstvo od sledeće nedelje posećuje proizvođače, a glavna tema biće zaštita proizvoda.
"Svesni smo toga da se radi o malim proizvođačima i da ih treba finansijski pomoći, tako da i kroz Zakon o podsticajima i ruralnom razvoju, pored tih opštih mera podrške imamo i specifične mere koje su baš namenjene tim proizvođačima."
Upravo za cilj imamo da sistem bude što atraktivniji, da uključimo što više proizvođača, a da obim proizvodnje bude veći nego što je sada, ističe Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
Na svetskom tržištu nema većeg patriotizma od zaštite proizvoda. To je šansa za zemlju da ubira plodove i usput, kroz brendove, gradi imidž.
