E407 – QUANTUM SATIS.
Piše: Ksenija Simović, istraživačica Centra za evropske politike
U zadnje vreme prosleđeno mi je više mejlova o emulgatorima i genetski modifikovanoj hrani u Srbiji, sa velikim zvučnim imenima i listama proizvoda od kojih bi trebalo da štite vašu decu. Naravno, svaki podržan izjavom kako su određeni aditivi u EU zabranjeni a kod nas „siromašnih“ dozvoljeni. Budući da se već neko vreme bavim evropskim poljoprivrednim i politikama bezbednosti hrane i da sam u Briselu na izvoru informacija, rešila sam da malo zagrebem ispod površine.
Aditivi su danas u prehrambenoj industriji neminovnost i nalaze se u svim prehrambenim proizvodima u manjoj ili većoj količini. Ove supstance su tehnološko sredstvo za unapređenje proizvoda i njihova upotreba u proizvodnji namirnica generalno postoji radi postizanja kvalitetne hrane koja može da sačuva svoja svojstava duži vremenski period. Potreba za upotrebom takvih supstanci takođe je podstaknuta i promenom našeg stila života gde potrošači žele brz, jeftin i siguran proizvod sa dugim rokom trajanja. Isti slučaj je i sa karagenanom. Nema dokaza da karagenan ima poguban uticaj na zdravlje ljudi.
Kao posledica nedovoljne edukovanosti nastala je i zabluda o E407. Karagenani (pod imenom E407 u proizvodima) su prirodni deo porodice ugljenih hidrata (polysaccharides) ekstrakovanih iz crvene morske trave (rhodophyta). Ova posebna vrsta algi pronađena je pre 400 godina u Kini a može se naći u Atlantskom okeanu u blizini Velike Britanije, Evropei Severnoj Americi u blizini Filipina. Karagenan se izdvaja iz alge termičkom obradom tj. kuvanjem. Ovaj sastojak se široko koristi kao aditiv u prehrambenoj industriji za dobijanje teksture proizvoda (zgušćavanje, gelirajući efekat) i stabilizaciju. Koristi se u prelivima za salate, suhomesnatim proizvodima, šunkama, paštetama, mleku sa ukusom, topljenom siru, sladoledu, mleku u prahu, pavlaci, jogurtima (pre svega voćnim), alkoholnim pićima, sirupima, sosevima itd.
Postoje tri tipa karagenana: kapa, jota i lambda i koriste se u raznim kombinacijama i one se razlikuju od proizvoda do proizvoda u zavisnosti od željenog hemijskog svojstva. Pored toga, postoje dve klasifikacije karagenana: ne-degradirani karagenan (eng. undegraded CGN ) i degradirani karagenan (eng. degraded dCGN) koji se takođe može naći pod imenom poligenan.
Tip karagenana koje se može dodati hrani u EU je vrlo detaljno regulisan. Ne-degradirani karagenan je jedina vrsta koja je dozvoljena za ljudsku ishranu od strane Američkih odgovornih tela (Food and Drug Administration – FDA), Evropske komisije na osnovi stručnog saveta Evropskog naučnog odbora za hranu i Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i takođe od stane JECFA – Zajedničkog komiteta eksperata za aditive u hrani Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Agencije Ujedinjenih nacija za hranu (FAO). Što se tiče EU, koja bar u oblasti bezbednosti hrane ima tendenciju da postavlja svetske standarde E407 odobren je za upotrebu, primenjujući se po principu quantum satis (koliko je potrebno) u specifičnim kategorijama proizvoda sa posebnom referencom na hranu za odojčad. U EU bazi dodataka hrani (referentni broj za E407 u bazi je: 00154) mogu se naći (vrlo) detaljni opisi svih dodataka, kao i propisane dozvoljene količine za upotrebu u prehrambenim proizvodima. Lista se ažurira na dnevnom nivou od strane generalnog direktorata za zdravlje i bezbednost prehrambenih proizvoda Evropske komisije (DG SANTE). Pri konsultaciji baze mogu se naći i konsultovati i svi relevantni zakonski akti kojim je dodatak E407 (i drugi) regulisan, kao što je npr. Uredba (EU) No 1129/2011 koja uspostavlja listu odobrenih aditiva hrani u EU.
U Srbiji se aditivi koriste i kontrolišu u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine koji je u velikom delu u skladu kako sa EU, tako i sa međunarodnim zakonodavstvom (pre svega Codex Alimentarius). Ipak ono što je najvažnije jeste kontrola proizvođača i njihovih proizvodnih pogona, kao i kontrola na tržištu, pre svega kad su u pitanju deklaracije proizvoda. Za kontrolu njihove upotrebe u Srbiji je odgovoran Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede. Potpuno usvajanje zakonodavstva EU, kao i pristupanje STO-u i usvajanje Codex Alimentarius-a sigurno će u budućnosti doprineti unapređenju kako zakonodavnog okvira, tako i struktura za kontrolu prehrambenih proizvoda u Srbiji.
Za kraj bih dodala da se konkretno karagenan nalazi u najbezbednijoj grupi aditiva, da se koristi pre svega kako bi se pospešio kvalitet proizvoda (koji mi kao potrošači zahtevamo) i da takva kontrolisana upotreba nema negativnih uticaja na naše zdravlje.
