Kako je nastala fraza ‘siguran kao švajcarska banka’

Opšte je poznato da je Švajcarska jedno od najsigurnijih mesta za čuvanje novca i vrednosti već godinama. Mnogi žele da njihov kapital bude deo ovog velikog sistema, a njegova sigurnost i tajanstvenost prikazana je u mnogim špijunskim filmovima.

Ono zbog čega ova alpska zemlja uliva sigurnost kada su finansije u pitanju svakako je tradicija čuvanja bankarske tajne koja datira iz srednjeg veka, ali i talenat švajcarskih banaka za upravljanje sredstvima, konstantna politička neutralnost, jaka privreda, nizak nacionalni dug, niska inflacija i mala stopa nezaposlenosti.

Švajcarska se istakla u oblasti novčanih transakcija stručnošću u upravljanju bogatstvom. Dugi niz godina, strani kapital je ulagan u ovu zemlju zahvaljujući kompetenciji u finansijskim, poreskim i pravnim pitanjima.

Cela priča počinje davne 1973. godine kada nastaje Zakonodavstvo o bankarskoj tajnosti na Velikom savetu u Ženevi. Tada je propisano da je bankama strogo zabranjeno otkrivanje informacija o korisnicima usluga, osim ukoliko ih zatraži donosilac računa kao i ukoliko Gradsko veće ne istakne potrebu da se to učini. To je prvenstveno odgovaralo francuskim kraljevima koji su imali potrebu da se transakcije obavljaju u strogoj tajnosti.

Tako počinje građenje reputacije sigurnog utočišta za plemiće koji su bežali od revolucije i drugih koji traže finansijski azil. Takođe, švajcarski plaćenici donose kući stečena sredstva regulisana ugovorima i pomažu početak osnivanja banaka.

Bankarstvo počinje u 18. veku sa prvom bankom u Švajcarskoj osnovanom 1741. godine pod nazivom „Vegelin & Co“. Ipak, švajcarske banke u Cirihu i Ženevi služile su kao utočište za bogatstvo diktatora i despota, mafijaša i trgovaca oružjem, korumpiranih zvaničnika i poreskih malverzacija raznih vrsta.

Pravna regulativa dodatno je unapređena 1934. godine kada je usvojen Zakon o bankarskoj tajni, prema kojem bi svako ko oda ime vlasnika računa ili podatke o računu bio krivično kažnjen i proganjan.

Nacionalni suverenitet Švajcarske koji neguje stabilno okruženje u kojem bankarski sektor može da se neguje i razvija veoma je bitan za ulagača kao i neutralnost koja je zadržana tokom oba svetska rata,  nije članica Evropske unije i do 2002. nije bila članica Ujedinjenih nacija. Tokom Drugog svetskog rata stiče veliko poverenje time što nije odavala podatke Jevreja koji su štedeli u njenim bankama kao ni podatke Nemaca kojima je bila izricana smrtna kazna ukoliko bi posedovali strani kapital. U tom periodu švajcarski bankarski sistem bio je konstantno praćen od strane Gestapoa.

Ove godine Švajcarska i Evropska unija potpisale su istorijski sporazum kojim će se povećati transparentnost novčanih tokova i ojačati sprečavanja poreskih utaja. Smatra se da ovaj sporazum znači kraj švajcarske bankarske tajne za građane Evropske unije, što će utajivačima poreza onemogućiti skrivanje novca na računima u Švajcarskoj. Drugi ipak veruju u stručnost bankarskog kadra i smatraju da će oni pronaći najbolje rešenje.