Ovaj biznis je u ekspanziji
Bavljenje pčelarstvom u Srbiji je potencijalno isplativ biznis, s obzirom na to da srpski med ima tržište Evropi, ali da bi se zaradila prosečna plata potrebno je najmanje 200 košnica, što sa pratećom opremom i prevozom, nije mala investicija.
U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju, srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je veliki izvoz u Nemačku, Italiju, Norvešku, Francusku.
Iako su prošlogodišnje poplave prepolovile broj pčela, pčelinja društva se obnavljaju i sve je više novih registrovanih pčelara. Tako je do sada u registar upisano oko 730.000 košnica i 17.000 pčelara. Pre koristi na tržištu, košnice moraju da se registruju i obeleže kako bi se znao njihov broj i lokacija.
"Registracija košnica je oko 50 dinara, to je cena pločice i rada na unosu podataka u registre. Nakon toga se jednom godišnje radi jedna akcija za popis pčelinjih društava i njihova prijava", kaže Zoran Ivanović iz Uprave za veterinu.
Bez 200 košnica ne može da se zaradi prosečna srpska plata, kažu upućeni. "Po svakoj košnici morate da uložite oko 200 evra i određenu sumu za opremu, kao i za prevoz. Ulaganja se isplaćuju za nekih pet godina i posle toga možete da računate na stabilnu zaradu", kaže Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Maloprodajna cena meda je od 800 do 1.200 dinara po kilogramu. Otkupna od tri do pet evra. Ali dok ne stigne slatka zarada, pčelari često okuse i malo žuči. Na najveći problem – klimu, ne mogu da utiču.
"Drugi od problema je hemija, sa kojom imamo mnogo problema, znači od ranog proleća do kasno u jesen suočavamo se sa tim problemom koji se zapravo zove očuvanje pčelinjeg fonda. I treći problem je pojava falsifikovanog meda na tržištu", kaže predsednik Udruženja pčelara iz Kikinde Saša Čolak.
Pčelare država subvencioniše sa po 500 dinara za svaku obeleženu košnicu. "Svi pčelari koji kupe svu opremu, za do dva miliona dinara dobijaju povraćaj od 40 do 55 posto u zavisnosti od toga da li se nalaze u marginalnim područjima ili ne", kaže pomoćnik ministarke poljoprivrede Nenad Katanić.
Ako se uzmu u obzir potrebe evropskih potrošača, srpski med je važan strateški proizvod. Koliko prostora za izvoz imaju naši pčelari govori podatak da na primer jedan Nemac godišnje pojede šest kilograma meda, a građanin Srbije ne više od 300 grama.
