Čvorovi na srpskim cipelama
Srpska preduzeća su prošle godine proizvela preko tri i po miliona pari obuće, uz porast izvoza uglavnom u Evropu, ali visoki nameti i nelojalna konkurencija "guše" industriju obuće koja pokazuje znake oporavka.
U Srbiji je samo prošle godine u 300 preduzeća proizvedeno više od 3,5 miliona pari obuće. Zabeležen je i rast izvoza, pa su tako srpske cipele najčešće nosili Italijani, Nemci, Rusi, ali i susedi. Uprkos naznakama oporavka, sve manje je onih koji se odlučuju za proizvodnju obuće. Visoki nameti i nelojalna konkurencija često otežavaju proizvodnju cipela.
Vranjanska Koštana je gotovo pet decenija "obuvala" svet. Kako se u ovoj fabrici dnevno proizvodilo i do 4.000 pari obuće, a Koštana upošljavala isto toliko Vranjanaca, vest da su dugovi stavili katanac na ovo preduzeće mnoge je razočarala.
Nadu su vratili mali proizvođači u udruženju koje ponovo nosi Koštanino ime. "Radim 15 godina ovde u ovoj firmi, radimo za izvoz, radimo domaću proizvodnju, zavisno od artikala proizvodnja ide od 500 do 800 pari dnevno", kaže radnica u fabrici obuće Stefi komerc Biljana Jović.
Direktor Stefi komerca Novica Đorđević kaže da je klaster osnovan 2011. godine na inicijativu 16 firmi iz Vranjskog okruga. "Svi ukupno imamo 1.500 radnika. Još uvek nismo postigli neke konkretne rezultate preko klastera, ali nadamo se da ćemo u nekom narednom periodu ostvariti proboj na bar neko tržište", dodaje Đorđević.
Koštanina sudbina zadesila je mnoge fabrike obuće, a broj radnika od 2000. godine je prepolovljen. Visoke namete, kažu u Privrednoj komori Srbije, domaći proizvođači danas ne mogu da podnesu, a istovremeno cenom ne mogu da konkurišu jeftinoj, ali i nekvalitetnoj obući iz Kine, Vijetnama i Indonezije, koju najčešće nosimo.
Podsticaj malim proizvođačima magična je reč za oporavak domaće industrije obuće, koja je samo u prošloj godini ostvarila izvoz od 332 miliona dolara.
"Neki oblici rasterećenja privrede mogli bi da značajno da smanje troškove sa kojima se sreću ta preduzeća, a prevaziđena tehnologija bi zahtevala i određenu vrstu pomoći u vidu namenskog kreditiranja", navodi profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović.
Za srpsku obuću možda još ima nade, ukoliko je suditi po činjenici da i komšije iz Bosne i Hercegovine, koji su peti izvoznici obuće u Evropi, nose naše cipele.
