Kako da vaše zdravlje ne plati cenu prekovremenog rada
TEKST: Hans Buster, osnivač Synergy Talents i profesionalni kouč
Živimo u “radoholičarskom” svetu koji polako uništava naše fizičko i(li) mentalno zdravlje. Istraživanja su pokazala da prekovremeni rad udvostručava rizik od srčanog udara i značajno povećava rizik od depresije. I ne samo to…
Uticaj prekovremenog rada na fizičko i emotivno stanje
Ostajanje na poslu duže nego što bi trebalo često izaziva hronični stres, anskioznost, pad imunog sistema, pa čak i depresiju. Ako konstantno jedete iz pekare ili obližnje roštiljnice, ne stižete da odete do teretane ili na trčanje, nabacili ste koji kilogram na novom poslu, ne možete da spavate, porazmislite o tome koliko radite i šta biste mogli da promenite po tom pitanju.
Stres od prekovremenog rada zasigurno utiče i na vašu interakciju sa ljudima. Imate manje vremena da razvijete veze sa prijateljima, partnerom i decom. Takođe važna stavka, imate sve manje vremena za sebe, za zdrav život, hobije i druženje.
Da li ste spremni za neke promene? Evo par ideja šta možete uraditi:
• Procenite da li je vaš prekovremeni rad konstantan
Svaki posao će u nekom trenutku zahtevati da ostanete posle radnog vremena u periodima kada je visoka sezona i kada postoji važan projekat koji je potrebno realizovati. Prekovremeni rad treba da bude privremen, a ne stalan. Međutim, ukoliko je na vašem poslu uvek ogromna gužva i uvek imate projekte koji su hitni, napravite plan kako da sebe u nepotrebnim trenucima oslobodite tiranije posla koja izaziva disfunkcionalnosti u vašem životu.
• 57 minuta rada, 17 minuta odmora
Koliko često vam se desi u toku radne nedelje da ne odete na pauzu za ručak ili jednostavno jedete za radnim stolom dok kuckate jednim prstom po tastaturi? Skorašnje istraživanje pokazuje da je produktivnost mnogo veća ukoliko radite vrlo fokusirano 52 minuta, a onda uzmete 17 minuta pauzu. Ove brojke su povezane sa prirodnim ritmom koliko dugo možemo da održimo pažnju. Ljudski mozak može da se fokusira do 90 minuta, a onda mu je potrebno oko 20 minuta odmora. Zaključak: strateške pauze donose efikasno odrađen posao.
• Radite jedno po jedno kako biste bili produktivniji
Već smo čuli dosta priča o tome kako multitasking zapravo loše utiče na produktivnost. Menjanje onoga što radite svaki čas rezultira u previše započetih projekata od kojih nijedan nije odrađen kako treba ili kada treba. Fokusirajte se bolje, kako biste brže završili posao i ne biste morali da ostajete posle radnog vremena.
• Vežbajte u kancelariji
Konstantno sedenje loše utiče na zdravlje, ali i na efikasnost u poslu. Zato se aktivirajte! Koristite stepenice umesto lifta kad god možete, uradite nekoliko vežbi istezanja kičme, nekoliko čučnjeva. Ove i slične jednostavne aktivnosti na radnom mestu pomoći će vam da ostanete u formi, budete manje umorni i uradite više posla brže.
• Razgovarajte sa svojim šefom o učestalom prekovremenom radu
Podelite sa svojim nadređenim kako se osećate. Iznesite objektivno činjenice i nemojte se fokusirati na problem već na rešenje. Ako je direktor otvorenih shvatanja i želi da vas sasluša, ponudite konstruktivni savet kako možete posao učiniti efikasnijim i izdržljivijim za vas, uz ređi prekovremeni rad. Ako pak imate direktora koji ne želi da vas sasluša ili vas ne shvata ozbiljno, proverite da li kompanija nudi neke programe kao što su terapija, savetovanje ili podrška zaposlenima. Ako to ne postoji, možda je na kraju ipak trenutak da se preispitate da li je vredno da ostanete na tom poslu.
Dakle, uradite šta je do vas kako biste živeli zdravije i istovremeno imali dobru karijeru. U najmanju ruku pronađite vremena za vežbe (makar 10 minuta ujutru ili uveče), zdravu ishranu (potrudite se da skuvate ručak bar vikendom za par dana) ili pronađite sebi personal coach-a da vam pomogne kako da dizajnirate zdrav raspored koji će pomoći boljoj ravnoteži između privatnog života i posla. Srećno!
