Država poslodavac broj jedan i teško da će se to skorije promeniti
U Srbiji je više od 2,3 miliona zaposlenih, a svaki treći radi u javnom sektoru, što je tri puta više u odnosu na evropski prosek. Plate u državnim preduzećima veće su za skoro 200 evra u odnosu na prosečne zarade.
Sama najava reorganizacije javnog sektora i moguća otpuštanja, izazvala je lavinu negodovanja. Jer, država se pokazala kao najbolji poslodavac, koji ne samo da se stara za svoje zaposlene dok rade, već se brine da i kada ostanu bez posla dobiju otpremninu, da imaju pravo na nadoknadu i da ih obezeđene dopremi do penzije.
Sve to se obezbeđuje iz budžeta koji pune svi građani ove države, pa i oni koji rade u privatnom sektoru, a u kojem nemaju nikakve garancije, ne samo za eventualnu otpreminu, već čak ni da će ikada dobiti svoju zarađenu platu.
Naime, sve ono što imaju zaposleni u državnom sektoru nemaju radnici kod privatnika. Ne samo da im je plata znatno manja nego u državnom sektoru i javnim preduzećima, već često na nju čekaju mesecima, a nije retkost da je nikad i ne dobiju.
>>>>Samo u Srbiji: Preduzeće platilo direktorevom sinu sudske troškove
Dok Zakon o radu vodi računa o otpreminama u slučaju ostanka bez radnog mesta u državnim preduzećima i službama, o radnicima zaposlenim kod privatnika niko brigu ne vodi, niti imaju mogućosti da na bilo koji način u slučaju da gazda bankrotira naplate neisplaćene plate.
Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija smatra da je to greška loših zakona, pre svega Zakona o radu. "U privatnom sektoru u slučaju propadanja preduzeća koje ima veće dugove nego kapital praktično nema načina da se radnicima isplati ono što im se duguje."
U dobro uređenim zemljama zakoni o radu imaju odredbe koje kažu da je plata obavezan trošak firme, a u mnogim zemljama je upravo to preče od svega ostalog u slučaju bakrota firme. Kod nas je pak moguće da neko godinama ne plaća poreze i doprinose i da ne bude za to nikada ne bude kažnjen, objasnio je Buštalija.
Po oceni ekonomiste Miladina Kovačevića, u privatnom preduzeću nakon gašenja sve ide po stečajnom postupku, a onda najčešće nema novca za dugove prema radnicima. "Jednostavno, brigu poslodavca ne može preuzeti drugi poslodavac, a ne može ni država", smatra on.
Dakle, država nema obavezu da nadoknadi neisplaćene plate radnicima koji su radili kod privatnika, a to ne može da učini ni novi poslodavac koji kupi preduzeće u stečaju, pa se ti radnici suoče sa surovom stvarnošću da je njihov i uloženi rad ničija briga.
Takva evidencija ne postoji
Samo tokom prve polovine ove godine 811 privrednih društava izbrisano je u Agenciji za privredne registre. U isto vreme izbrisano je 12.360 preduzetnika i 2.129 radnji. Koliko hiljada radnika u tim preduzećima je ostalo bez mogućnosti da naplati zaostale plate niko nema podataka. Takva evidencija se i ne vodi.
