SB: Povratak Srbije u zonu rasta
U Srbiji se u sledećoj godini očekuje dinamičan privredni rast koji će dostići 1,5 odsto, ali je i dalje ispod regionalnog proseka, ocenili su stručnjaci Svetske banke i predvideli da će rast na kraju ove godine iznositi 0,5 odsto.
Srbija se sa zemljama jugoistočne Evrope vratila u zonu rasta, rekao je na konferenciji za novinare ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestovič, koji je ocenio da bi privredni rast u Srbiji bio i veći da nije bilo suše koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju za oko deset odsto.
On je ukazao da je Svetska banka revidirala na gore projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 0,5 odsto, iako je na početku godine bila predvidela da će Srbija ostati u recesiji.
Kako je ukazao, privredni rast od 1,5 odsto i dalje je ispod potencijala srpske ekonomije, ali da je sasvim realan. "Na srednji rok očekujemo znatno više stope rasta u Srbiji, koje bi mogle dostići regionalni prosek", kazao je on.
SB je ocenila i da se ekonomska aktivnost u šest zemalja jugoistočne Evrope ubrzava. Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru – 3,4 odsto, Makedoniju 3,2 odsto, a najniža za Srbiju 0,5 odsto.
Rast investicija i potrošnje u Srbiji
Šestovič je kazao da su uzroci privrednog rasta povećanje privatnih investicija kao i rast potrošnje. On je naveo da je u Srbiji stopa nezaposlenosti značajno pala sa 20,3 odsto prošle godine, na 17,9 odsto u ovoj godini.
On je istakao da je Srbija jedan od najboljih primera kako može da se smanji fiskalnog deficita, koji je sa prošlogodišnjeg 7 do 8 odsto prepolovljen na 4 odsto BDP, a do kraja ove godine mogao bi biti i manji.
Šestovič očekuje i dalje smanjenje fiskalnog deficita u 2016. godini, ali ne tako naglo kao u 2015. godini. Ističe i da je prognoza Svetske banke da će taj deficit na kraju sledeće godine biti 3,5 odsto BDP, a na kraju 2017. 2,5 do tri odsto.
To je nivo deficita koji omogućava održivost javnog duga, rekao je Šestovič i naglasio da se Srbija polako razdužuje prema spoljnim partnerima.
