Uterivače nam nameću stranci?
Za oko 100.000 građana koji ne mogu da vrate kredite još ima nade da im na vrata neće zakucati uterivači i pokupiti imovinu ili i sam stan, ali je pitanje, međutim, da li će i do kada biti "bezbrižni".
Naime, evidentni su pritisci da se njihovi nenaplaćeni zajmovi prodaju specijalizovanim firmama i fondovima kao što je to slučaj sa lošim pozajmicama preduzeća, pišu Novosti.
Prema podacima Narodne banke Srbije, građani imaju nešto više od 90 milijardi dinara kredita koje ne mogu da vrate, odnosno nešto iznad 12 odsto ukupno uzetih zajmova.
NBS će analizirati mogućnosti i prepreke za liberalizaciju ustupanja potraživanja građana, pri čemu ističemo da smo u prethodnom periodu ostvarili značajan napredak u pogledu zaštite korisnika finansijskih usluga, navode u centralnoj banci.
Oprezno i pažljivo biće sagledani potencijalni problemi, kao i značajni preduslovi koje je potrebno uspostaviti pre eventualnog razmatranja liberalizacije ustupanja ove vrste potraživanja.
Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđa Đukića, postoje pritisci međunarodnih finansijskih institucija i tokom prvog kvartala sledeće godine trebalo bi da se donese strategija koja bi se odnosila i na rešavanje problema kredita koje stanovništvo ne može da vrati.
Kod građana je vrlo specifična situacija i morao bi da postoji veliki stepen obazrivosti kome bi se ta potraživanja ustupila i koje metode bi primenjivale takve firme prilikom naplate, jer ima vrlo loših iskustava iz drugih zemalja, naglašava Đukić.
Moramo prvo da donesemo Zakon o bankrotu kojim bi se utvrdilo ko može da proglasi finansijski krah jedne porodice i šta ga je prouzrokovalo. Vrlo je važno koje instrumente za naplatu imaju firme koje bi eventualno otkupljivale dugove građana. Ne mogu se primenjivati okrutne metode, kategoričan je Đukić.
Prema rečima profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branka Živanovića, država i NBS još izvestan period će moći da istraju na principu da se nenaplativi krediti građana ne ustupaju na prodaju specijalizovanim firmama i fondovima. Međutim, pre ili kasnije, i do toga će doći, kaže on.
Ne treba ultimativno tvrditi da će se svi korisnici kredita njihovim ustupanjem naći u još težoj situaciji. Moguće je da fondovi u paketima jeftino otkupe pojedine kredite, pa da se sa korisnicima dogovore i ponude bolji uslove otplate. Drugi scenario, međutim, verovatniji je, pa bi NBS trebalo, ako do ovakvih odluka dođe, ultimativno da zahteva dokaz o identitetu i reputaciji fonda, jasnu strategiju nastupa i izvestan stepen društvene odgovornosti.
Takve firme samo žele da se obogate
Naši građani su se već jednom opekli pre 2011. godine, kada su banke mogle da prodaju i nenaplative kredite stanovništva. Tako na primer, jedna od firmi koja se bavila otkupom zajmova, od Beograđanina B. P. je za dug od 38.800 dinara za dozvoljeni minus u jednoj banci za dve godine tražila da plati 155.800 dinara.
U pismu u kome ga je obavestila o nastalom dugu tokom 24 meseca nije navedena kamata. Ovaj građanin uspeo je da otplati od zahtevane sume polovinu, ali je za ostatak duga po novom obaveštenju trebalo da izmiri čitavih 185.000 dinara.
Ovo je jasan dokaz da takve vrste firmi u Srbiji žele samo da se obogate, a ne da razreše nastali problem. Zbog ovakvih i još mnogo sličnih slučajeva, Narodna banka Srbije je krajem 2011. godine donela Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i od tada su zajmovi građana praktično zaštićeni.
