`Vrlo sam uveren da će Srbija otvoriti poglavlja ove godine`
Evropski komesar za proširenje JoHahnnes Hahn je danas u Briselu izjavio da je "vrlo uveren" da će Srbija još ove godine moći da otvori prva poglavlja u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom.
Hahn je u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta predstavio godišnje izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Turske ka EU i rekao da je "Srbija ostvarila krupne korake na putu ka Evropskoj uniji što je približilo otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja".
"Vrlo sam uveren da će to moći da se učini na međuvladinoj konferenciji (EU-Srbija) još ove godine”, naglasio je Hahn.
Evropski komesar je istakao da je "Srbija dovršila akcione planove, postigla ključne sporazume s Kosovom i bila je vrlo konstruktivna u razvijanju regionalne saradnje sa susedima, a pokrenula je i ambicioznu ekonomsku reformu".
"Srbija", dodao je on, "delotvorno deluje u izbegličkoj krizi i relativno dobro izlazi na kraj s prilivom izbeglica bez presedana".
"Očekujemo da Srbija odlučno krene napred u reformama, posebno u pravosuđu, bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi izražavanja, suzbijanju diskriminacije, reformi javne uprave i ekonomije", naglasio je Hahn.
"Takođe je važno da održi isti nivo predanosti za dalji napredak u normalizaciji odnosa s Kosovom", rekao je evropski komesar.
Šta piše u izveštaju?
U godišnjem izveštaju koji je danas usvojila Evropska komisija se podvlači da je "Srbija nastavila da napreduje kad je reč o političkim i ekonomskim merilima", uz napomenu da je "potrebno da učvrsti i učini postojanijim program ekonomskih i strukturnih reformi, uključujući reformu državne uprave i ekonomskog upravljanja".
U izveštaju se navodi da je "nužno i da Srbija ojača uverljivost i predvidivost sektora vladavine zakona, uključujući upražnjavanje slobode izražavanja".
Podvlači se i da je "Srbija umereno pripremljena u razvijanju funkcionalne tržišne privrede" i podvlači da se "srpska privreda oporavlja od recesije".
"S obzirom na svoj geografski položaj na spoljnim granicama EU, Srbija je sučeljena s neviđenim prilivom izbeglica. Ta zemlja je uložila bitne napore da obezbedi da izbeglice dobiju sklonište i humanitarnu pomoć uz podršku EU i međunarodne zajednice".
EK dodaje da se "očekuje da Srbija nastavi da ispunjava obaveze regionalne saradnje na Balkanu u formatu šestorke i Berlinskom procesu".
"U pregovorima o članstvu (Evropske unije) sa Srbijom su ostvareni ključni koraci… Srbija je završila akcione planove za otvaranje poglavlja 23 i 24 o vladavini zakona i postignuti su ključni sporazumi s Kosovom kao deo procesa normalizacije, u okviru poglavlja 35", stoji u godišnjem izveštaju EK o Srbiji.
Takođe, kako se ističe, "očekuje se da i dalje bude posvećena normalizaciji odnosa s Kosovom kroz dalju primenu u dobroj veri svih sporazuma u dijalogu".
Kad je reč o ispunjavanju političkih merila za članstvo u EU, EK podvlači da je "srpska vlada i dalje aktivno posvećena strategijskom cilju ulaska u članstvo EU".
"Uključivanje svih zainteresovanih u pregovore o članstvu je pospešeno, a još treba ojačati saradnju s nezavisnim institucijama, uključujući Ombudsmana", navodi se.
Evropska komisija je ocenila da je "izvestan napredak ostvaren ka iskorenjivanju političkog uticaja na državnu upravu", ali da "to treba da se sprovede na delu".
"Reforma vladavine zakona je počela da se primenjuje, odredbe za ocenjivanje tužilaca i sudija su uspostavljene ali i dalje ima prostora za politički upliv na naimenovanja u pravosuđu i srpsko pravosuđe je i dalje suočeno s krupnim preprekama koje narušavaju njegovu nezavisnost, delotvornost i podnošenje računa za delovanje", ocenila je Evropska komisija.
U izveštaju se kaže da je "zakonski okvir za bitku protiv korupcije i organizovanog kriminala dopunjen, posebno u zaštiti uzbunjivača, ali raširena korupcija i neodgovarajući institucionalni meHahnizam i dalje su štetni za poslovni sektor".
Takođe se navodi da je "Srbija umereno napredovala u poštovanju temeljnih prava" i dodaje da se "više mora učiniti da bi se obezbedili uslovi za puno upražnjavanje slobode izražavanja i transparentnosti vlasništva i finansiranja sektora medija".
Navodi se takođe da je u Beogradu "ponovo mirno održana Parada ponosa, mada su sistemski napori nužni za pospešenje zaštite prava najugroženijih i diskriminisanih grupa, uključujući Rome i LGBT osobe".
