Koliko se isplati rad u Nemačkoj?
U Nemačkoj je nezaposlenost na najnižem nivou od 1991. godine, ali svaki peti zaposleni radi za vrlo malo novca, a to je ukupno osam miliona ljudi, od kojih četvrtina mora radi još jedan posao da bi preživela.
U Nemačkoj je u oktobru 2,65 miliona ljudi bilo bez posla. To je najmanji broj nezaposlenih od 1991. godine. "Snažan rast zapošljavanja se nastavlja", saopšteno je iz Agencije za rad, a neki već veruju da će uskoro biti ostvarena potpuna zaposlenost.
Međutim, sa druge strane svaki peti zaposleni (20,6%) radi za vrlo malo novca i malo je verovatno da je uvođenje minimalne nadnice od 8,50 evra po satu početkom ove godine nešto promenilo. Jer, već 2010. je satnica manja od 10,36 evra smatrana preniskom.
Sociolog Christoph Köhler, koji na Univerzitetu Jena istražuje strukturu i dinamiku tržišta rada, kaže da je "nezaposlenost u Nemačkoj smanjena, ali porastao je sektor slabije plaćenih zanimanja".
Dakle, nezaposlenost je pretežno rešena lošije plaćenim poslovima. Da li je to za pohvalu ili kritiku – to je stvar političkog stava, smatra Köhler. "Levica kaže da to nije poboljšanje, a drugi kažu da je bolje i lošiji nego nikakav posao."
Kako piše Deutsche Welle, broj onih koji moraju da rade dva posla da bi preživeli poslednjih godina je znatno porastao, u periodu od 2011. do 2014. za 13 posto. Više od dva miliona ljudi, odnosno pet posto svih radno sposobnih građana, pored svog redovnog posla radi na još jednom mestu.
"Važan razlog za to je porast broja slabije plaćenih poslova", objašnjava Köhler. U Nemačkoj su to poslovi s platom manjom od 450 evra mesečno. "Budući da se od toga ne može živeti, ljudi traže još jedan posao."
Obrazovanje i kvalifikacija kod traženja posla u Nemačkoj i u drugim industrijskim zemljama imaju sve veće značenje. Budući da sve više posla preuzimaju mašine, sve je manje radnih mesta za ljude slabijeg obrazovanja. A situacija će se u tom segmentu ubuduće još i pogoršati, imajući u vidu sve veći broj izbeglica.
Razloga za slavlje nema ni što se tiče ravnopravnosti. Među zaposlenima prošle je godine bilo 47 posto žena. U odnosu na 42 posto iz 1994. godine to i nije neki porast.
Osim toga, tek je svaki treći rukovodeći položaj u ženskim rukama (29 posto). Žene su prosečno prošle godine u Nemačkoj zarađivale 22 posto manje po satu nego muškarci. Ta je razlika od početka ove decenije konstantna.
"To znači da nije ostvaren cilj savezne vlade da se razlika do 2010. godine smanji na 15 posto", kaže se u izveštaju Saveznog zavoda za statistiku.
Brojni štrajkovi u Nemačkoj željeznici i avioprevozniku Lufthansi bili su česta tema prošle godine. Pojedini komentatori su se već pitali nisu li Nemci postali štrajkačka nacija. Ipak, prema podacima Zavoda za statistiku, u protekle dve decenije bilo je mnogo godina u kojima su štrajkovi bili znatno češći.
Foto: Beta-AP
