Krediti dogodine još jeftiniji
Komercijalne banke i Narodna banka Srbije i u sledećoj godini očekuju da se nastaviti trend smanjenja kamata na kredite, kako za građane tako i za preduzeća.
Kako je rekla guverner Jorgovanka Tabaković, kamate na zajmove firmi su sada u proseku 7,5 odsto u dinarima, a za stanovništvo 13,2 odsto. Trend smanjenja kamata će se nastaviti i u narednoj godini.
Zahvaljujući postignutom na planu snižavanja inflacije, i referentna kamatna stopa NBS je snižena za sedam odsto, sa 11,5 odsto na 4,5 odsto u odnosu na januar 2013. godine, što se odrazilo i na kamatne stope na dinarske kredite, rekla je Jorgovanka Tabaković.
U odnosu na januar prošle godine prosečne kamatne stope na dinarske kredite privredi snižene su za 7,6 odsto, sa 15,1 na 7,5 odsto, a stanovništvu za 8,7 procentnih poena, sa 21,9 na 13,2 odsto.
Tokom četiri meseca kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite privredi su snižene za 2,7 odsto na 7,5 odsto, a stanovništvu za 2,6 odsto – na 13,2 odsto, što je njihov najniži nivo. Takođe, uprkos izazovima, postignuta je i održana relativna stabilnost deviznog kursa dinara.
Banke ističu da su krediti privredi i građanima odobravani pod povoljnim uslovima, kao i da su smanjili marže, provizije i naknade. Umanjenje troškova izvora kreditne aktivnosti i jačanje konkurencije navode se kao glavni faktori koji su uticali na ublažavanje kreditnih standarda i uslova za kredite.
Prvi put se kao faktor koji je doprineo ublažavanju standarda banke pojavljuje veća spremnost za preuzimanje rizika. Kada je u pitanju privreda, bankari su najviše popustili kod kreditira malih i srednjih preduzeća, dok nikakvog ublažavanja uslova nema kod zajmova za poljoprivrednike.
Banke očekuju da će popustiti i prilikom odobravanja dinarskih gotovinskih i kredita za refinansiranje, dok se ne očekuje kod potrošačkih i deviznih stambenih pozajmica. Nenaplativi krediti i kretanja na tržištu nekretnina će u narednom periodu uticati na kreditne standarde, ali je takvo očekivanje zastupljeno kod malog broja banaka.
I dalje se očekuje povećana tražnja za kreditima, navode bankari. Do sada su firme uzimale zajmove za finansiranje obrtnih sredstava, a građani za refinansiranje postojećih obaveza i kupovinu stanova. Većina građana želi da objedini kratkoročne obaveze u jednu ratu na duži period po novim, nižim kamatama.
