Akademici tvrde: Biti ljut na poslu je u stvari dobro
Neki dani na poslu su prava bitka da ne izgubimo razum, ali naučnici kažu da ljutnja na poslu može, ponekad, da nam donese nešto dobro. Univerzitetski naučnici savetuju sve zaposlene da iskazuju ljutnju na poslu, smatrajući da to igra glavnu ulogu u održavanju balansa u radnoj sredini.
Edward Snowden se uklapa u primer moralne ljutnje
Dr Dirk Lindebaum, iz liverpulske škole za menadžment smatra da se „moralna ljutnja“ razlikuje od drugih formi ljutnje, koje su, skoro po pravilu, povezane sa negativnim emocijama kao što su agresija, neprijateljstvo ili maltretiranje.
Kada zadržavamo ili potiskujemo našu ljutnju ili bes, propuštamo druge emocije koje su društveno funkcionalne, prilagodljive i važne komponente za kreiranje zdrave sredine.
Dr Linkedbaum tvrdi da se sve više emocija ljutnje smatra kao izraz devijantnog, štetnog ponašanja, koje je u suprotnosti sa „moralnim besom“.
Najvažnija karakteristika moralnog besa jeste da mora biti motivisan željom da brani druge ili veće dobro, a ne postizanje lične koristi. Zaposleni koji je „uzbunjivač“ demonstracija je moći moralne ljutnje na poslu.
Dr Linkedbaum daje primer bivšeg zaposlenog u vladi SAD, Edwarda Snowdena, i veruje da je njegova odluka da objavi tajne informacije američke vlade vođena moralnim besom.
Naučnik dalje smatra da dopuštajući moralno-motivisanom besu da bude izražen to može da bude dobar alat organizacije za bolje individualno ili kolektivno ponašanje. Moralni bes služi da izbegnemo "štetu" dok poboljšavamo ili uklanjamo neprihvatljivu situaciju koja krši važne moralne vrednosti.
Moralni bes pokušava da pomiri razlike, popravi štetne situacije, i generalno poboljša uslove života i rada.
