NE POMAŽU NISKE KAMATE: U 2015. samo 3.000 stambenih kredita

Manje od tri hiljade građana usudilo se da prethodne godine uzme dugoročni stambeni kredit, po čemu je 2015. druga najlošija godina za stambene kredite od kada su pre 10 godina počeli da se odobravaju u Srbiji.

Prema podacima Udruženja banaka, više od 25 hiljada građana uzelo je stambeni kredit u prvoj godini njegovog odobravanja. Od tada broj korisnika stambenih kredita svake godine raste između 4 i 10 hiljada, a do usporavanja dolazi tek u petoj godini krize.

Najmanji broj odobrenih kredita registrovan je u 2013. – 1.188, izborna 2014. beleži oporavak tržišta sa više od 4.000 kredita, da bi u 2015. građani ponovo pokazali uzdržanost, smanjivši broj uzetih kredita u prvih 10 meseci na svega 2727, navodi Udruženje banaka.

Poboljšanje infrastrukture i privrednog ambijenta bankarima budi nadu u oporavak ovog segmenta njihovog poslovanja.

Jeste smanjeno možemo da kažemo u odnosu na krizni period, ali s druge strane vidimo da sve više banaka nudi stambene kredite po sve nižim kamatama. Podsetimo da je EURIBOR u padu i da kamate nikada nisu bile povoljnije, naveo je član IO NLB banke Vlastimir Vuković.

Ni najpovoljnije kamate ne mogu da pomognu prosečnom građaninu koji bi, prema očekivanju državne statistike, trebalo da oseti rast lične potrošnje u 2016.

"Očekuje se mali rast lične potrošnje, ali treba uzeti u obzir da su poslednje 3 godine lične potrošnje padale, čak i drastično. Znači taj mali rast, najverovatnije će doći do povećanja potrošnje stanovništva u onim oblastima gde je stanovništvo i štedelo."

To su kućni aparati, odeća, obuća, ono što svi mi nismo kupovali čekajući neke bolje trenutke i povećanje plata i penzija. Ali neće se sigurno odraziti na velike investicije kao što su kupovina stana, automobila, rekao je pomoćnik direktora RZZS Andra Milojić.

Tokom prethodne godine izgrađeno je oko 13 hiljada stambenih jedinica, među kojima su najtraženije – minimalne kvadrature s jedne i luksuzne nekretnine s druge strane.