SLABA VAJDA: Top izvoznici su i top uvoznici

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    SLABA VAJDA: Top izvoznici su i top uvoznici

    Neto devizni priliv deset preduzeća koja su najviše robe prodala u svetu od januara do oktobra 2015. godine, bio je samo 26,6 miliona evra, piše Politika.

    Obično se misli da naši najveći izvoznici ostvaruju i najveći suficit u trgovanju sa svetom. Nažalost – nije tako. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, neto devizni priliv deset preduzeća, koja su najveći izvoznici u Srbiji u periodu januar – oktobar 2015, iznosio je samo 26,6 miliona evra.

    Zanimljivo je da na listi najvećih izvoznika Ministarstva finansija nema kompanije Siemens DOO, iako je ona na listi Republičkog zavoda za statistiku na petom mestu, sa desetomesečnim izvozom od 166 miliona evra. Lista najvećih neto izvoznika od početka 2015. do kraja oktobra mnogo je drugačija.

    Na čelu ove liste kompanija koje više izvoze nego što uvoze je naš najveći izvoznik Fiat Chrysler Srbija sa 357,8 miliona evra. Železara je drugi najveći izvoznik, ali nje nema među deset najvećih neto izvoznika. Domaća komponenta u izvozu kod Fiata iznosi 35, a kod železare 17 samo odsto.

    Od sto evra izvoza Fiat 65 da za uvozne komponente, a Železara i svih 83 procenta. Na čemu zaradimo – jeftinoj radnoj snazi i energiji. Da se ne bi stekao rđav utisak, ni to nije tako loše, jer ta preduzeća zapošljavaju hiljade radnika, plaćaju neke poreze, doprinose, ali i angažuju veliki broj pratećih preduzeća i delatnosti.

    HIP Petrohemija AD – Pančevo je na sedmom mestu liste najvećih izvoznika, ali je sa 107,8 miliona evra drugi najveći neto izvoznik. Pozitivni bilans Petrohemije krije jednu "malu tajnu". Sirovi benzin i energente – prirodni gas i mazut, Petrohemija dobija od domaćih snabdevača koji tu robu uvoze, pa je sa malom dodatom domaćom vrednošću isporučuju ovoj pančevačkoj fabrici.

    Zato, pored ostalog, NIS nije među neto izvoznicima, jer mnogo uvozi za sebe, ali i za druge. Njegov desetomesečni spoljnotrgovinski deficit bio je težak 484 miliona evra.

    Yura korporacija bila je trećeplasirana na listi najvećih neto izvoznika – sa 92,1 milion evra ostvarenog suficita. Zanimljivo je da Victoriaoil AD Šid, RTB Bor grupa – RTB Bor DOO Bor, Sojaprotein i MK komerc, nisu među našim najvećim izvoznicima, ali su ove kompaniji na listi deset najvećih neto izvoznika.

    Naša sudbina – "šrafciger industrija"

    Deficit robne razmene je naša sudbina sa kojom moramo da se pomirimo na duži rok, kaže ekonomista Dragovan Milićević. Naša privreda je uvozno zavisna i nedovoljno konkurentna, što kreatori ekonomske politike moraju stalno da imaju na umu.

    To naročito važi za članove Saveta za ekonomski razvoj i razvojnu agenciju, pogotovu kada budu odlučivali koje će investitore podržati parama poreskih obveznika.

    Ako nam budu dolazili samo oni koji računaju na niske dažbine i jeftinu radnu snagu, nećemo se mnogo ovajditi, ali dok Srbija i njena privreda iznova ne podignu industriju i ne proizvedu robu koja će biti naš prepoznatljiv brend, moramo se zadovoljiti i "šrafciger industrijom".

    Srbija je mala, otvorena ekonomija, koja je u loše izvedenoj privatizaciji gotovo ostala bez industrije i svoje tržište za najveći broj proizvoda, pogotovo robe široke potrošnje, prepustila stranoj konkurenciji.

    Ali, za razliku od, recimo Slovačke, koja ima čak četiri velike fabrike putničkih vozila ili Mađarske, koja je jedan od najvećih proizvođača komponenti za autoindustriju, mi još u svemu tome tražimo svoje mesto na privrednoj mapi Evrope.

    "Doprinos industrije bruto društvenom proizvodu zemlje 1989. godine bio je 30 procenata, a od 2012. nikako da premaši 15 odsto. Krajem 1989. u industriji je radilo više od milion, a danas svega 300.000 radnika."

    Zato je dolazak svakog stranog investitora, pogotovo onih koji "s ledine" kreću u posao, makar i uz pomoć države, njenih podsticajnih sredstava i poreskih olakšica, dobrodošao, jer ovoj zemlji sa dvadesetak odsto nezaposlenog radno sposobnog stanovništva, svaka radna knjižica je čist dobitak.

    Objašnjenje MK grupe

    Kako navode u MK grupi u tekstu Politike prikazani podaci o izvozu dati su i analizirani na nivou pojedinačnih pravnih lica, pa stoga ne prikazuju na pravi način poslovanje MK grupe i njenih povezanih lica.

    Naime, u celoj 2015. godini MK grupa i njena povezana lica (MK Commerce, Graneksport, Carnex, Sunoko, Agroglobe i drugi) znatno doprinose neto izvozu Republike Srbije u raznim segmentima privrede (šećerna industrija, poljoprivreda, mesna industrija) ostvarili su izvoz u iznosu od 175 miliona evra, dok je uvoz iznosio svega 16,6 miliona evra, pa je posledično ukupan ostvaren neto izvoz u 2015. iznosio 158,4 miliona evra.

    Ukoliko bi se podaci o neto izvozu sagledavali na gore prikazani način, tj. uključujući MK grupu d.o.o. i sva njena povezana pravna lica, došlo bi se do zaključka da je MK grupa u samom vrhu rangiranih preduzeća prema veličini izvoza, dok se po veličini neto izvoza nalazi na drugom mestu, što je materijalno značajna razlika u odnosu na podatke objavljene u članku.
     

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE