Iz Gazproma u Evropu lane stiglo 159 milijardi kubika gasa

Pitanje gradnje gasovoda Severni tok 2 koji gas iz Rusije treba da dovede do Nemačke, a potom i najveceg podzemnog skladišta gasa Baumgarten u Austriji i dalje izaziva velike potrese u Evropi, pogotovo medju zemljama Istočne Evrope koje su se već pismom obratile Evropskoj komisiji insisitrajuci da se gradnja obustavi.

Kritike podjednako stižu i na adresu Angele Merkel, nemačke kancelarke, koja po mišljenju većine u EU vodi politiku dvostrukih aršina pa istovremeno dok pooštrava sancije Ruisiji nastavlja s njima ekonomski da saradjuje i gradi gasovod.,

Na stalne kritike EK da treba obustaviti zavisnost Evrope od ruskog gasa, Elena Burmistrova, generalne direktorke Gazprom eksporta, objasnila je da je sve veća potražnja Evrope za prirodnim gasom prošle godine bila zadovoljena prevashodno uvezenim gasom.

 Kupovina gasa od Gazproma je 2015. godine porasla za više od osam odsto i na taj način značajno premašila trend tržišta, dok su terminali za regasifikaciju ostali poprilično neiskorišćeni.

-Posle nekoliko godina smanjene potrošnje gasa u Evropi, koja je bila rezultat opadajuće ekonomske aktivnosti, sve manje upotrebe gasa u proizvodnji električne energije i relativno blagih vremenskih uslova, potražnja na kontinentu se sada ponovo povećava, sa rastom od  procenta, objasnila je Burmistrova.

Ukupno gledajući, Gazprom eksport je snabdeo Evropu sa više od 159 milijardi kubika  gasa u 2015. godini, što je nešto ispod rekordnih količina iz 2013. godine, a značajno iznad prosečnog indikatora u poslednjih pet godina. 

-Mi smo prilično sigurni, a većina eksperata se slaže, da će potrebe Evrope za uvozom gasa nastaviti dugoročno dosta brzo da rastu. Gas se već vraća u proizvodnju električne energije, nakon što je uspeo da prekine trend „renesanse uglja“. Prema zajedničkim rognozama vodećih svetskih analitičkih agencija, Evropa će morati da uveze dodatnih 140 milijardi kubnih metara gasa do 2025. godine i 165 do 2035. godine, istakla je ona.

Ukoliko žele da se namire sve veći apetite za uvoznim gasom, gasovodni sistemi moraju biti izgrađeni. Vremena za gubljenje nema, kaže ova Ruskinja i dodaje da je Gazprom i odlučio da proširi projekat Severni tok, koji pouzdano isporučuje prirodni gas direktno Evropskoj uniji.

Ova planirana ekspanzija će povećati kapacitete protoka transbaltičkog gasovoda na 110 milijardi kubnih metara godišnje. Ove brojke podrazumevaju pouzdano snabdevanje resursima za grejanje i struje za desetine miliona evropskih domaćinstava. To je izuzetno značajno ne samo kako bi se ispunile buduće potražnje, već i da bi se nadomestila opadajuća domaća proizvodnja u Evropi, s obzirom na sve manju proizvodnju na Gorningen gasnom polju u Holandiji, koji je najveći u Evropi.

Severni tok 2 biće položen po dnu Baltičkog mora, duž već dobro testirane trase. Podvodni gasovod će faktički kopirati prvi projekat, izgrađen po najvišim standardima i u skladu sa najstrožijim zahtevima po pitanju zaštite životne sredine i bezbednosti.