Zašto se srpski bogataši okreću agraru?
Srpski bogataši sve više granaju svoje poslovanje i često ulažu u industriju hrane, što je prema mišljenju stručnjaka, dobar potez, kako za same biznismene, tako i za privredu Srbije.
U početku im je bila najdraža trgovina, distribucija uvoznih proizvoda i ostale usluge. Kriza je uzdrmala sigurne i pozamašne prihode pa su pojedini rešili da se okušaju i u proizvodnji. Mahom prehrambenoj. Srpski bogataši poslednjih godina šire opseg svojih ulaganja po principu da nigde nije previše sigurno, pišu Novosti.
Većina naših bogataša se u prvi mah bavila uslugama, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. Pre svega Miroslav Mišković. On je počeo sa trgovinom, nastavio sa bankarstvom i osiguranjem. Kada je izbila kriza, shvatili su da to nije više profitabilno.
Mišković je tada počeo da ulaže u voćarstvo. Kostić je počeo od šećerana, pa je nastavio sa prehrambenom industrijom, a sada ulaže i u bankarstvo i u turizam. To je pozitivan zaokret. Srbija ne može sebi, poput Amerike, da dozvoli da nema domaću industriju.
Miodrag Kostić je sada razgranao ulaganja, jer nijedan sektor nije sam po sebi siguran. To je smanjenje rizika. Većina naših jakih biznismena nije mnogo ulagala u realan sektor. Naruku im je išao pre svega kurs dinara. Jaka domaća valuta stimulisala je uvoz, a smanjivala konkurentnost izvoznika.
To je bila greška vlada do 2008. godine, smatra Savić. Mi smo išli na model razvoja koji je primeren razvijenim zemljama. Stimulisali smo uvoznike, a destimulisali izvoz. Neko tu nešto nije razumeo. Trošili smo za četvrtinu više nego što smo stvarali i živeli od privatizacija i zaduživanja. Zato građani danas plaćaju cenu.
Savetnik za ulaganja Mahmut Bušatlija ističe da logika kaže da se uvek isplati ulagati u industriju hrane. Ali da takvi poslove traže velike investicije. Racionalno bi bilo da se isplati ulagati u proizvodnju i poljoprivredu, kaže Bušatlija.
Potrebne su velike investicije. Ako slušate Mlađana Dinkića i Božidara Đelića uvek se isplati ulagati u usluge. Ja verujem da sada nema nijednog tajkuna u Srbiji koji posluje sa pozitivnim kapitalom. Imovina im je manja od dugova preduzeća. To znači da pare koje su sticali nisu reinvestirali, već su ih izvlačili i ulagali u mrtvi kapital.
Odlika naših privrednika su, između ostalog, i nedovoljno obezbeđeni krediti. Prethodnih godina uzimali su pozajmice, a garantovali su imovinom koja je bila precenjena, kaže Bušatlija. Problem je bio i u iznosima kredita.
U njih su često obračunavali i sopstveni profit. Znači uzimali bi po 15 miliona evra zajma, a u posao su ulagali 10 miliona evra. Tolika investicija nije mogla da donese zaradu koja bi bila dovoljna za vraćanje ove veće sume kredita. I sve se zakomplikovalo 2008. godine. Pristup novcu je sada vrlo težak.
Specifičnost naših privrednika, tvrdi Buštalija, jeste i to što su ulagali u nekretnine i luksuznu imovinu. Kupovali su kuće u Londonu i jahte, a to se po pravilu ne isplati. Kada kupujete stan, vi nikada za njega ne možete da dobijete koliko ste uložili.
Nije reč samo o ceni nekretnine, već o obavezama koje morate da plaćate. Porez, račune. Isto je i za jahte. Pre nekoliko godina naši poznati biznismeni su ih nudili upola cene i većina nije uspela da ih proda, kaže Bušatlija.
Foto: Beta
