INTERVJU Ivana Anđušić Maksimović: Strpljenje, samokontrola i smirenost

Kao malu mogli ste je videti u društvu gde je lopta, kako skače i trči. Imala je podršku roditelja da se oproba u svakom sportu koji je poželela, ali se uvek vraćala streljaštvu. Sa 14 godina Ivana Anđušić Maksimović konačno je odlučila da se ozbiljno posveti streljaštvu, a polako su počeli da se nižu i uspesi uvlačeći joj, kako kaže, srteljane sve dublje pod kožu. „Uz pomoć roditelja, kluba punog pozitivne atmosfere i dobrog druženja uspela sam da se održim i stremim ka svom cilju, da budem najbolja na svetu“, ističe Ivana.

I pored toga što je stasavala pod okriljem oca Gorana Maksimovića, poznatog srpskog  i jugoslovenskog prvaka u streljaštvu, Ivana se izborila za samostalnu karijeru i poznato ime u svetu sporta koje neće stajati uz očevo. Posle srebrne medalje na Olimpijadi u Londonu, hrabra reprezentativka Srbije uveliko se sprema u pohod na zlatnu medalju na predstojećim Igrama u Riju.

„Na prvi pogled streljaštvo kao statičan sport ne privlači pažnju i mnogi ga smatraju veoma dosadnim. Ono što je mene privuklo i što i dan danas održava moju ljubav prema streljaštvu jeste izazov da svoj buran temperament prilagodim sportu u kome su strpljenje, samokontrola i smirenost ključni faktori. Streljaštvo mi je pomoglo da pronađem mir i fokus, da osećam sebe i kontrolišem svoje emocije.“ Pored najlepših osećaja koje su donele brojne medalje, streljaštvo je Ivani donelo i mnogo prijateljstava za ceo život, kao i mnogobrojne mogućnosti da obiđe ceo svet.

Lepa i odlučna, sa puškom u ruci, Ivana Anđušić Maksimović je uzor mnogim devojkama. To joj prija, ali kaže da je i sama imala veliki uzor kao mala, svoju majku. „Ona je imala glavnu ulogu u mom vaspitanju i njoj dugujem zahvalnost što je negovala moj karakter i podržavala moje stavove. Učila me je da budem samostalna i hrabra, da ambiciozno jurim svoje snove i da kada padnem ustanem još jača. Kao što volim i divim se svojoj majci, tako cenim mlade devojke u kojima prepoznam sebe. Mislim da je sve manje takvih devojaka koje imaju taj pogled ’promeniću svet’ i koje su željne da se njihov glas čuje. Zato sam ponosna i srećna što tamo negde ima devojčica kojima sam uzor i koje žele da postignu ono što sam i ja.“

Ivana danas svoj život ne može da zamisli bez streljaštva ali nas je zanimalo kojim bi putem pošla da joj ovaj sport od malena nije bio veoma blizak. „O tome često razmišljam, jer toliko je stvari koje želim da uradim, a za koje nemam vremena ni mogućnosti, pa onako u šali kažem – ma to ću ja u sledećem životu“, kroz smeh priča i objašnjava da je kao mala želela da bude i teniserka, plesačica ili glumica.

Nakon što je doživela ostvarenja na profesionalnom planu Ivana je nastavila hrabrim koracima i u privatnom životu stupajući u brak sa istaknutim košarkašem Danilom Anđušićem. I pored brojnih profesionalnih obaveza koje sa sobom nosi posrtka karijera, naša reprezentativka se izvrsno snalazi i u ulozi domaćice. „S obzirom na to da smo oboje profesionalni sportisti i da su nam karijere trenutno u prvom planu, često smo razdvojeni. Ali kada smo zajedno uživam u kuvanju i spremanju, što pre nije bio slučaj. Izgleda da brak ipak promeni ženu.“ Kroz smeh dodaje da je streljaštvo njena prva ljubav i životni poziv, ali da je ljubav prema suprugu veća. „ Za mene bi idealno bilo kada bih to dvoje mogla da spojim, što Danilo ostvaruje kad god je u mogućnosti.“

Oduvek je imala velike ambicije, a danas živi život profesionalne sportistkinje koja će predstavljati našu zemlju u Riju, što znači da joj veoma malo vremena ostaje za privatni život. „Ovo je Olimpijska godina, i mesečno imam svega par slobodnih dana koje iskoristim odmarajući se uz svog muža. Tih par dana on me razmazi i udovoljava mi u svemu i tako mi pomogne da napunim baterije“, priča Ivana ističući da zbog njihovog manjka vremena najviše trpe prijatelji koji imaju dosta razumevanja. „Jedini zahtev im je da svaku medalju proslavimo kako dolikuje. To mi dođe kao velika nagrada, kada se skupe svi ljudi koje volim i raduju se plodovima našeg velikog rada.“ Na pitanje da li stiže da ima hobi, kaže da će za to, kao i druženja, biti više vremena posle Rija, kome je u ovom trenutku sve podređeno.

Priprema za tako veliko sportsko takmičenje kao što su Olimpijske igre je neprestana, a Ivana objašnjava da Olimpijada ne traje par takmičarskih dana već da je to period od četiri godine koje su potrebne da se sportista spremi. „To je izuzetno dug period, gde vas svake godine čekaju novi,veliki izazovi, od kojih su Igre krajnji cilj. Potrebno je puno rada i truda, ali i odricanja. Takođe od velikog značaja je i vaš tim, koji vas vodi kroz ceo proces, brine o vama i tempira vam formu za bitna takmičenja. Ali, baš zbog toga, kada uspeh dođe, sve bude slađe, i dobija veći značaj.“

Ostaje da nestrpljivo čekamo Rio, a atmosfera se polako zahuktava. „Polako ulazimo u onaj takmičarski period. Već sada sam jako uzbuđena i nestrpljiva zbog Rija, ali do tada imamo par velikih takmičenja, kao što je Evropsko prvenstvo krajem februara. Ali ne brinem, jer sam sigurna da imam najveću podršku i najbolji tim oko sebe“, sa ponosom ističe Ivana.

Danas kao olimpijska pobednica seća se svojih početaka i snova koje je sanjala kao mala, a koji su je doveli do puta ka zlatu. „Svim mladima koji su na početku, poručila bih da nikada ne odustaju, da budu neustrašivi i ambiciozni, i da ma koliko puta padnu, ustanu i da ne dozvole da, slika koju imaju o krajnjem cilju i najvećem snu, ikada izbledi“, savetuje ona.

Mogli bismo reći da je Ivana uspešna, ostvarena, mlada žena. Ali, ona tu ne staje i već kuje velike planove za budućnost. „Iza mene su veoma uspešne godine i mogu reći da sam veoma ponosna na sebe i svoj tim. Ipak, još je tu nedosanjanih snova kao što je zlato u Riju i titula Svetskog prvaka. Verujem, na dobrom smo putu da i to ostvarimo“, zaključuje Ivana za BIZLife.