Zašto Zakon o sistemu plata zaobilazi državne funkcionere?
Piše: Nataša Mijušković, novinarka
"Jednaka plata za jednak rad". Jedinstvena osnovica i koeficijenti za oko pola miliona onih kojima je država poslodavac. Za službenike, ne i državne funkcionere. Niti one koji rade u javnim preduzećima, a kojima je Vlada večiti garant.
Cilj Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, objašnjava vlast, jeste da uspostavi sistem, uvede red, javnost i pravičnost. Neće više, kažu, direktori pojedinih Vladinih agencija imati i po nekoliko puta veću platu od predsednika Republike, predsednika Vlade i ministara niti će se plata, za isti posao, razlikovati u zavisnosti od toga da li radite u lokalu, pokrajini ili Republici. Pravi se Opšti katalog radnih mesta, uvode platne grupe i razredi koji nose određene koeficijente (njihov raspon tek treba da bude utvrđen), a prestaje da važi više od 20 zakona i podzakonskih akata, 10 osnovica i 900 koeficijenata.
Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa smatra da Zakon ne donosi ni javnost, ni pravičnost. Naprotiv. Odnosi se, kaže, na one čija je plata već uređena. "Nisu problem ove zemlje plate od 25 000 dinara i dodaci radnicima. Razulareni, a to su javna preduzeća, i dalje ostaju razulareni", kaže Slađanka Milošević.
Zašto uređenje sistema nije krenulo od plata u javnim preduzećima i agencijama kojima se ni broja ne zna, a koje daleko prelaze 150 000 dinara, koliko će iznositi maksimalna zarada po Zakonu o platama u javnom sektoru.
"Zaboravlja se da javna preduzeća u Srbiji, za razliku od onih u svetu, ne posluju po tržišnim uslovima, već su monopolisti. Umesto da javna preduzeća koja posluju s gubicima imaju minimalne zarade, one su enormne", napominje Slađanka Milošević.
Ekonomski analitičar Miša Brkić smatra da ne bi trebalo donositi poseban zakon o platama u javnim preduzećima jer platni razredi tu, kaže, nisu primenjivi: "Niko u tim preduzećima ne sme da ima zagarantovanu i fiksnu platu. Moraju da posluju kao i privatnici, na principu profita. Da li privatnik daje radnicima veliku platu ako posluje u minusu? Ne. Zašto država daje?"
Pokazalo se, kaže, da država ne ume da upravlja javnim preduzećima, pa je red da i iz njih izađe, odnosno da se ona privatizuju.
Dok se čeka privatizacija javnih preduzeća, čekaće se, doduše kraće, i na primenu tek usvojenog Zakona o platama u javnom sektoru, čija primena počinje 1. januara 2017. godine. Neće dirati zatečene plate, a povećanja i umanjenja biće u skladu s budžetom. To znači da će potplaćeni, a njih je najviše, morati da sačekaju "usklađivanje", odnosno budu strpljivi bar do 2018. kada se završava trogodišnji aranžman sa MMF-om koji predviđa smanjenje, odnosno zamrzavanje plata. Posle toga, kako je najavljeno iz Nemanjine 11, sve će zavisiti od stanja u državnoj kasi.
Kako je Zakon o sistemu plata u javnom sektoru tek krovni zakon, prostor za manipulacije ostavljaju propisi koji tek treba da budu usvojeni, poput onog koji određuje natprosečne rezultate rada. Jer, umesto "Služba je služba, a družba je družba", kod nas i dalje važi ona: "Ko je bliži vatri, taj se i ogreje".
