Njihova nafta i gas privlače Nemce, ali i druge velike sile
Ova država od 80 miliona stanovnika, sa velikim zalihama nafte i gasa i prilično zastarelom infrastrukturom, postaje jako atraktivno tržište.
Dok drugi tek polako ispituju teren, Siemens je već postao aktivan. Ovaj nemački koncern u Iranu planira elektrifikaciju 500 kilometara železničke pruge, izgradnju trase za vozove velike brzine i isporuku 500 putničkih kompozicija.
Za te poslove su početkom godine potpisana pisma namere. U suradnji s iranskom kompanijom Mapna Group, Siemens takođe namerava raditi na modernizaciji električne mreže u Iranu.
Idućih godina će iz Nemačke u Iran biti isporučeno 20 gasnih turbina i agregata, odnosno deo će biti po licenci proizveden u Iranu.
"Tim važnim dogovorima ponovo oživljavamo dugoročno partnerstvo Mapne i Siemensa na području energetike", rekao je šef Siemensa Joe Kaeser nakon što su ove nedelje u Berlinu potpisani ugovori s Upravnim odborom Mapne o isporuci turbina i pisma namere za druge poslove.
Potpisivanju je prisustvovao iranski ministar energetike Hamid Chitchian koji je, piše DW, u Nemačku stigao s brojnom delegacijom sastavljenom od oko 80 iranskih privrednika.
Nemačka je godinama bila najvažniji iranski trgovinski partner. 2005. je obim trgovine iznosio skoro pet milijardi evra, da bi 2015. godine, zbog sankcija, pao na samo 2,5 milijardi.
Na nemačko-iranskom ekonomskom forumu iranski ministar energetike je naglasio da njegova zemlja sa svojih 80 miliona, pretežno mladih stanovnika ima veliki potencijal.
Negova vlada predviđa da će iranska privreda ubuduće rasti po osam posto godišnje. Analitičari smatraju da su ta predviđanja preoptimistična. Svetska banka za ovu godinu predviđa rast od 5,8 posto.
Iranska vlada planira da intenzivira eksploataciju sirove nafte i zarađeni novac utrošiti u modernizaciju zemlje. Nemačka bi u prvom redu trebala isporučivati razne mašine i postrojenja.
Međutim, postoji jedan problem, a to je finansijski sektor. Savez nemačkih banaka u januaru je objavio da će banke učestvovati u poslovanju sa Iranom tek kada se razjasni koji su tačno poslovi ponovo dopušteni.
Naime, američke vlasti su svojevremeno osumnjičile banke za kršenje sankcija koje je SAD uveo protiv Irana. Tako je Commerzbank prošle godine zbog toga platio 1,45 milijardi dolara kazne. Kako kažu bankari, to je problem političke prirode koji nastaje zbog različite politike SAD i EU prema Iranu.
Reinhold Festge, predsednik udruženja nemačke mašinogradnje VDMA, kaže: "Radovalo bi me kada bi nemačka politika otvoreno porazgovarala s Amerikancima. Moramo se plašiti da će nas Italija i Francuska preteći jer su njihove vlade kod finansijskih pitanja daleko hrabrije."
