Venčanje posle razvoda
Piše: Milenko Vasović
Šta bi vam rekla žena na ideju da se razvedete pa za dva meseca ponovo venčate? Valjda bi vas pitala, čoveče, zašto to radimo? Šta je smisao ako ćemo se ponovo venčati? A koliko će to da košta, odakle ćemo da platimo? Zašto za te pare ne odemo na putovanje, zašto ovo, zašto ono.
Pitaće vas i gde će ko da živi do venčanja, smete li da se viđate posle razvoda. Zatim kako se zove taj period između, hoće li biti seksa pre braka? Ma odavde do Meseca ima pitanja. A nema odgovora.
Možete joj navesti sijaset razloga kako je to prava stvar. Na primer, i Kraljević Marko se dva puta ženio istom ženom. I mnogi drugi. I da to neće dugo da traje, da je to samo tehnički razvod i da će sve biti isto.Neće vam verovati.
„ Ali zašto razvod ako će sve biti isto, hoćemo li bar menjati kumove“?
„Jel ti imaš drugu, pa nećeš da me varaš, a hoćeš da me prevariš? A dragi, hoćeš li ti mene opet oženiti“?
“Pa naravno ljubavi, ja se i razvodim da bih te oženio”. Kakv poen, kakva samouverenost. Samo zato što je žena, još pod šokom, postavila pogrešno pitanje. A da je kazala: „Dragi da li ću ja posle dva meseca hteti opet da se udam za tebe, a šta ako naiđem na boljeg dasu“. Šta bi se desilo- buć, propade budalasti predlog.
Ukapirali ste gde vas vodim. Na izbore! To hoću da vas pitam, zašto se ljudi različito ponašaju kada vode privatne i državne poslove. Brak je jedna vrsta ugovora, isto je to i sa izborima tu se zaključuje ugovor između birača i vlasti. Mi vas glasamo, a vi radite povereni posao pa se na četiri godine kontrolišemo, opet na izborima. Ako u međuvremenu bude nešto jače od našeg ugovora može vanredna kontrola, tj vanredni izbori. Ali ne može, onako iz čista mira.
Odakle onda vlastima pravo da prave vanredne izbore? I kad će da stignu, od preteranih obaveza, da se bave kampanjom. Kao da će da nađu bolje od sebe, da ih zamene.Vraga, ko , na primer, može da bude bolji od Vulina. Mada moj kum tvrdi da bi Vučić bio bolji Vulin od Vulina. Možda, ali onda otvaraš drugu prazninu.
Obrni okreni, nepotrebno. Samo se vlast sa nama igra. Zašto – zato što joj nismo postavili pravo pitanje. Izvini, a da li ću ja posle raspuštanja Skupštine hteti ponovo da glasam za tebe? A što da glasam ako će sve biti isto?
A što niste novac vreme i energiju utrošili za nešto mudrije? Što niste poklonili po 5.000 evra svima koji hoće da pokrenu sopstveni posao, ili mladim poljoprivrednicima. Što niste novac uložili u IT sektor? Što, što, što… Zato što se 20 i kusur godina svaka vlast destrukciojm bori za samoodržanje. Kao da Milošević i njegova „korisna nejasnoća“ nikoga, ničemu nisu naučili. Pa ni birače.
Vanredni izbori bi jedino imali smisla ako bi glasači odlučivali o tome da li će ova vlast da završi započeti četvorogodišnji mandat ili ćemo to da poverimo nekom drugom. Tada nikome ne bi palo na pamte da nas zamajava šetnjom do birališta.
