Da li biste radili psihološki test na konkursu za posao? Neki psiholozi kažu da ne bi!
Da li biste potencijalnom poslodavcu dozvolili, da pored poslovnih kvalifikacija, zaviruje u vašu dušu? Neki od psihologa kažu da ne bi. Prenosimo vam viđenje psihologa Dalea Hartleya sa sajta Psychology Today.
„ Ja sam psiholog koji se bavi organizacijom u industriji. Ako hoću, mogla bih da budem kvalifikovana da razvijam i upravljam psihološkim testovima za kandidate za posao. Dok god su testovi validni i pouzdani i nisu nepravedni prema „ranjivim“ grupama – manjinama, ženama u nekim slučajevima, ljudima preko 40 godina, oni su legalni. Mnoge kompanije koriste takve testove da procenjuju kandidate kao i trenutno zaposlene za moguće unapređenje.
Međutim, ni pod kakvim uslovima nikada ne bih radio ovakav test ako bih se prijavljivao za posao. Pre nego što objasnim zašto, želim da ukažem na razlike između psiholoških testova i svih ostalih testova koji se mogu primenjivati na kandidate za posao kao što su testovi kognitivne sposobnosti, testovi spretnosti ili za neke pozicije test opšte informisanosti.
Na primer, tekst kognitivne sposobnosti procenjuje stvarna znanja kandidata, recimo da izračuna procenat nečega, vrednost, itd. U medijima je važna opšta informisanost kao i pismenost…
Psihološki testovi su drugačiji, jer zaviruju u naše najdublje misli, strahove, želje, i nesigurnosti. Ako se takav test radi u našu korist – na primer, kao deo procene i lečenja od strane terapeuta – onda ima smisla raditi ovakvu proveru. Međutim, kada mi stranci zatraže da im dozvolim da mi seciraju dušu, ne za moje dobro nego za njihovo, onda ja kažem ne. Imam mnogo primedbi na ovakve testove koji se koriste za testiranje kandidata za posao:
Kako da znam da je ovaj test validan i pouzdan? Ko tumači rezultate, i kako da znam da je taj neko kompententan za to?
Ko će videti rezultate?
Šta žele da otkriju o meni kroz ovaj test a ne može se otkriti drugim, manje nametljivim metodama?
Kako da znam kakav će uticaj (i da li će) rezultati testa imati na moju prijavu?
I moje prioritetno pitanje:
U interesu transparentnosti, zašto se rezultati testa ne bi podelili sa mnom? Ako moj psihološki profil ne treba da me se tiče, zašto bi se onda ticao drugih?
Živimo u vremenu kada mnogi poslodavci misle da imaju pravo da zahtevaju lozinke za profile na društvenim mrežama zaposlenih. Ovome se usprotivilo „Society for Human Resources Managment“. Zar ne mislite da vaše lične misli i osećanja zaslužuju barem onoliko zaštite kao i vaši nalozi na društvenim mrežama?
Argument koji HR-ovi koriste kada primenjuju psihološke testove na zaposlene jeste da kompanija i organizacija imaju legitiman interes da pronađu ili sačuvaju osobu koja se uklapa kako u posao tako i u celu organizaciju. Slažem se da je ovo važno, ali sa dva ograničenja.
Prvo, interes kompanije u dobijanju osobe koja se uklapa u posao i organizaciju nije ispred našeg interesa na privatnost i poštovanje ličnih granica.
Drugo, pre nego što se uopšte pojavi kao tema uklapanje osobe u organizaciju i posao, mislim da kompanije i organizacije treba da budu ta odgovarajuća sredina za zaposlene koji će tu raditi.“
