Trebalo je da bude prva SOLARNA elektrana u SRBIJI, a onda je zarasla u korov

U jesen 2010. godine, Leskovac je ušao u postupak izgradnje solarne elektrane, tada prve u Srbiji. Lokacija je određena, sredstva obezbeđena, izvođači odabrani. Prema planu, trebalo je da ima 60 panela, sa 4.166 fotonaponskih ćelija, jačine 950 kilovata i, u punom kapacitetu, od nje bi se u gradski budžet slivalo 100.000 evra godišnje. U Velikoj Biljanici, tamo je danas samo ograđena zarasla livada.

Gotovo na samoj obali Južne Morave, na površini od šest hektara, leskovčka firma Centum počela je 2011. prvu fazu radova na izgradnji fotonaponske elektrane, prve takve vrste u Srbiji, za koju je, iz nekoliko izvora, obezbeđeno 3 miliona evra a projekat je radio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

Prva faza je završena i na radove i opremanje potrošena trećina sredstava, a onda je došlo do spora između izvođača radova i investitora.

„Trebalo je da se gradi druga faza, kapaciteta 500 kW, ali je gradnja zaustavljena, jer je konstatovano, u izveštajima nadzornih organa, da su na postoljima za solarne panele, uočeni određeni nedostaci, koji bi uzrokovali nepravilno postavljanje panela na konstrukcijama. Od izvođača radova su zatražene ispravke i to je postalo kamen spoticanja, koji je doveo do obustavljanja gradnje“, kaže Dragan Stojiljković, predsednik Saveta za razvoj grada a preneo je leskovački nedeljnik Nova Naša reč.

Tu se čitava priča zaustavlja i tako je do danas. U međuvremenu su paneli uklonjeni. Gde, još uvek se ne zna, a ovaj ograđeni prostor, zarasta u travu. Lokalna samouprava ima ozbiljnu nameru da projekat oživi, a prvi korak je tehnički presek stanja, tvrdi Stojiljković.

„Moramo da konstatujemo u kakvom je stanju objekat, šta je trebalo, a nije urađeno, ko kome duguje i koliko. Želimo da u najkraćem roku stavimo u funkciju prvu fazu elektrane, koja je već završena i za to su iz gradskog budžeta u ovoj godini opredeljena 24 miliona dinara. Tu postoji niz tehničkih problema, ali će o njima detaljnije govoriti komisija, kad sačini izveštaj. Pitanje je da li je moguće koristiti tada nabavljene panele, da li je isplativo ili ne, treba li reprojektovati sve ili samo delove objekta.“

Očekuje se skori sastanak finansijera, naručilaca i izvođača radova, kako bi se dobila što jasnija slika stanja, pre svega zbog definisanja međusobnih obaveza. Tamo je, podsetio je Stojiljković, bilo i nekog požara, pa posao tehničke komisije neće biti lak, ni jednostavan, ali se mora uraditi, jer je šteta da takav objekat, u koji je do sada uloženo milion evra, propada. On veruje i da bi prvobitna projektna vrednost , danas, šest godina kasnije, bila mnogo manja, pa je prepojektovanje, pa onda nastavak gradnje, jedna od najverovatnijih solucija.

Izvor: Nova naša reč

Foto: Pixabay