Glas protiv putarine za “Miloša Velikog”

Piše: Milenko Vasović

Vozio sam se “Milošem Velikim” od Obrenovca do Ljiga. Prijatelji me pitaju kakv je auto-put, kao da je to nešto što se proba, što ima ukus. Sem nekoliko neravnina, reklo bi se da je dobar, a koliko će to trajati tek ćemo videti. Međutim, moj glavni utisak je da je “Miloš”, iako se putarina ne naplaćuje – neiskorišćen, takoreći prazan u poređenju sa Ibarskom magistralom koju treba da rastereti. A šta će tek biti kada se vožnja bude plaćala?

Ima više razloga zbog kojih za automobile ne bi trebalo ni uvoditi putarinu. Prvi je taj što je Ibarska bila mirnodopska fabrika smrti. Koliko je bilo tragedija, koliko je mladosti ugašeno, koliko porodica zavijeno u crno na ovom asfaltu? Samo od 2000. godine do danas na Ibarskoj je poginulo više od 700 ljudi ili u proseku troje svakog meseca.

Auto-put je i građen zato što Ibarska više nije mogla da izdrži desetine hiljada vozila dnevno. U tom saobraćajnom ruletu nesreće su se podrazumevale, a njih je u pojedinim godinama bilo i više od hiljadu. Kolika je to materijalna šteta sami bog zna.

Logično bi bilo da “Miloš Veliki” kada bude kompletiran preuzme veći deo saobraćaja od Čačka do Beograda. A da li će tako i biti? Znamo kakve su plate u Srbiji i nema sumnje da će mnogi vozači čija je platežna moć skromna izbegavati “Miloša”. Već čujem komentare, “čim se uvede putarina vraćamo se na Ibarsku”.

Izbegavaće “Miloša Velikog” i kamiondžije i vozači autobusa i svi kojima je vožnja biznis. Uostalom, to rade gde god mogu i u drugim delovima Srbije. I to bi naše vlasti morale da znaju. Džaba smo pravili “Miloša” ako saobraćaj ostane na Ibarskoj. Zato bi kamione i ostala biznis vozila trebalo nekom vrstom prinude naterati na auto-put. Oni i treba da plaćaju putarinu. A vozače privatnih automobila osloboditi tog nameta kako bi Ibarska izgubila epitet magistrale smrti.

Drugi argument protiv putarine je početak i kraj auto-puta. Tu nema nikakvog tranzita. Tuda će tek sporadično proći po neki stranac, njega će u najvećem procentu koristiti građani Zapadne Srbije i Sandžaka. Dakle, vlasnici i finansijeri auto-puta. Jednog dana kada se i ako se spoji sa crnogorskom magistralom lako je uvesti naplatu.

Stanovnici ovog dela Srbije najduže su čekali na “tri trake”, a u međuvremenu je i njihovim novcem građeno na drugim, prioritetnijim stranama. Valjalo bi da i zbog toga budu na neki način nagrađeni, a ne da im se već od septembra navali na novčanik.

Neko će reći treba put održavati. Tačno, pa zato neka svi komercijalni korisnici plaćaju. Ako nama Ibarska i dalje bude punila crne hronike, ako ostane dolina smrti, džaba smo gradili “Miloša”. Tih nekoliko miliona evra što bi se ubralo od vozača putničkih automobila i ovako će otići u jamu bez dna. Jer javnost uopšte ne zna kako se troši 27,6 milijardi dinara  ubranih od putarine.

Izvor: BIZLife