Da li će Srbi i Albanci plaćati Lufthanzin eksperiment?
Piše: Milenko Vasović
Koliko naivni treba da budemo pa da poverujemo u tvrdnje da će upravo najavljena Lufthanzina avio linija Beograd – Priština biti komercijalna. Koliko treba da budemo glupi pa da ne vidimo da se to ne uklapa u elementarnu logiku. Da li ovi što nam poturaju tu priču misle da nam je u glavi surutka?
Može neko pomisliti – šta se nas tiče namera tamo nekog nemačkog prevoznika? Ako mu se isplati da leti prazan, neka leti gde god hoće, još i beogradski aerodrom može od toga imati koristi. Onaj ko je smislio ovu „stvar“ zna gde će naći i novac. Nemci sigurno neće leteti bez pokrića.
Nekako mi se čini da će se ta „ekonomija“ prevaliti na džepove građana. Ne bi me iznenadilo da se iz budžeta Srbije i Kosova „dobrovoljno“ izdvoje sredstva za let. Lepe se za sirotinju ovakvi projekti, a sve pod izgovorom da se tako podstiče „protok ljudi, robe i kapitala“.
Lično bih voleo da avioni na liniji Bg-Pr budu krcati. Da se ne zna da li je više Srba ili Albanaca u njima, da li više privrednika ili običnog sveta. Da li su brojniji studenti ili sportisti i glumci, lekari i profesori… To bi značilo da smo postali normalni, da se ne gledamo preko barikada i nišana, da neće goreti kuće i plakati nejač… da nećemo jedni drugima činiti zlo.
Nažalost, još smo miljama daleko od toga. I ova besmislena najava neće ni za milimetar promeniti stanje. A koštaće kao što su nas koštali mnogi eksperimenti, pa nam se može desiti da na kraju zbrajamo koliko je vrtića, stanova, škola, moglo biti sagrađeno tim parama.
Usred pisanja ovog teksta stiže vest tipična za naše prilike: Košarkaškoj ekipi iz Srbije zabranjen je ulazak na Kosovo. Isto se u oktobru desilo i fudbalerima Zvezde. Onomad kosovski karatisti nisu mogli na takmičenje u Novi Sad. Učesnici festivala „Mirdita dobar dan“ se doživljavaju bezmalo kao neprijatelji. I da ne ređam dalje… i da ne ulazim u pozadinu ovih zabrana.
U ovakvim okolnostima planirati komercijalnu avio-liniju više je od budalaštine. Kako se niko ne seti da organizuje gostovanje srpskih lekara u Prištini, zašto se na primer neko od Albanaca ne bi školovao u Srbiji. Nemaju oni ništa poput Matematičke gimnazije ili Elektrotehničkog fakulteta. Zašto ne bi grupa mladih kosovskih košarkaša došla u neki ovdašnji košarkaški kamp?
Kada se takve veze uspostave i onda će same po sebi doći i avio linije. Ne može se normalizacija stanja doneti avionima, letovi dođu posle, tek pošto se u glavama uspostave koridori. Pa da je drugačije i Izraelci i Palestinci bi međusobno uspostavili komercijalne letove i – eto života u miru i razumevanju.
Ali ono što ne bi moglo da prođe nigde, hoće da nakaleme kod nas. Nadajmo se da je to ipak bila samo vest za jedan dan. Uostalom, da je nešto ozbiljnije protokol o namerama bi potpisali predsednici Srbije i Kosova, a ne jedan sekretar u Ministarstva privrede i jedan direktor civilnog vazduhoplovstva.
Izvor: BIZLife
