Aca i Aki

Piše: Milovan Miličković

Pevač Parnog valjka Aki Rahimovski imao je ovih dana „turu“ po domaćim televizijima čiji je povod najava koncerta grupe u Beogradu 24. juna. U jednom od tih gostovanja Aki je rekao da je razlog dugotrajnosti „valjka“ (bend je nastao 1975. godine) – ljubav. Da parafraziram frontmena zagrebačke grupe, oni nikad nisu tražili nekog muzičkog virtuoza, već čoveka koji će se lepo uklopiti u celinu, biti drugar i slično…

Ne znamo da li se i sadašnji predsednik drži ovog principa kada je izbor najodgovornijih ljudi u državi u pitanju, ali poslednji potezi svakako podsećaju na to. Čuvenu rečenicu koju često možete pročitati, da je za lidera potrebno da se „okruži ljudima koji su bolji od njega“, ovog puta je zamenila – bolje da se okružim drugarima.

Tako i izgledaju poslednje odluke Aleksandra Vučića. Drug je postao direktor Bezbedonosno-informativne agencije, a možda ne drug, ali lojalni član stranke direktor „Koridora“.

 Ali nevolja je u tome što bend nije isto što i država.

Parni valjak traje već 42 godine. Na prste se mogu prebrojati i firme u celoj bivšoj Jugoslaviji koje su toliko trajale. Da li je stvar, kako Aki kaže, u tome što u tim firmama nije bilo ljubavi i drugarstva? Da li su onda ove odluke predsednika način da i ova firma – država, bude dugotrajna? Ili bar da budu dugotrajni oni koji je vode? Teško.

Jer je nevolja u tome što država nije isto što i firma.

Ali ništa nas ne sprečava da zamislimo Srbiju kao jednu firmu. Firma ima 8 miliona zaposlenih, od toga se dve trećine i pita za nešto u firmi, ali samo polovina i faktički radi (ostali su na prinudnom odmoru). U toj firmi se zna ko je lider, ko odlučuje u svemu, i većina ovih što rade (makar 55 odsto) je ok sa tim. Hteo je gazda od firme da napravi najbolju, da na čelo različitih sektora postavlja najsposobnije, ali oni su jednostavno imali mnogo sugestija i postavljali su mu mnogo pitanja. Naporno je to za jednog gazdu. Potrebno je mnogo odgovora. I onda jednog dana gazda odluči da na čelo transporta, postavi ulizicu iz kruga fabrike. Drugog dana na čelo IT sektora, koja je prva odbrana od hakera i sličnih, postavi svog najboljeg druga. Krene da se šuška. Krenu tračevi. „Ovaj na čelu transporta nema ni vozačku dozvolu“, „je l’ ste čuli da je Peri sa ETF-a, što je načelnik odeljenja za e-naplatu, šef radio kupatilo?“ , „zamisli onaj umesto intermodalni, rekao interdomalni transport“…Tada izađe gazda pred zaposlene, kaže da se prekine sa tračevima, da su oni ljudi koji su mnogo izdržali da bi uopšte došli na te pozicije, i tako dalje, i tako dalje..

Zašto je gazda u ovakvoj poziciji da može i gde hoće i koga hoće da postavlja? Zato što je u situaciji koja gotovo da ne postoji u firmama u Srbiji, što iz objektivnog razloga, što zbog toga da nam to jednostavno nije u krvi. A to je činjenica da ima firmu gde ga 55 odsto zaposlenih – voli. A kada te vole, onda ti se i može.

Možda Aki zaista nikad nije tražio virtuoza, ali ne verujem da bi zaposlio keramičara da mu fugira vokale.

Jedna pesma „Parnog valjka“  kaže: „Ljubav je droga, diže visoko, kada je nema boli opako“, a sa tom pesmom ide i „pesma“ ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je jednom prilikom izjavio: „Čim čovek počne da veruje da je bolji od svih, tog trenutka počinje da gubi. Ambicija je dobra, arogancija loša.“

[preporucene_vesti ids=“267818″]

Izvor: BIZLife magazin

Foto: YouTube screenshot