Ako stoik zakuca na vrata

Njihova razmišljanja o životu, o nesreći, emocijama i iskrenom razgovoru, danas su veoma aktuelna. Ovako bi verovatno izgledalo kad bi vam stoik došao u goste i zatekao vas u životnom ćorsokaku.

Niste srećni i to vas stanje drži neko vreme. Recimo da niste našli rešenje za nezadovoljstvo koje živite svakodnevno. Ne pomaže self help literatura, loše vam ide sa terapeutima jer su terapije duge, traže redovnost, novac (nekad mnogo novca) i često su rupa bez dna jer kad se počne, ne treba prekidati. Prijatelji su odavno izgubili interesovanje za vaše ispovedanje jer im se čini da se vrtite u krug i da promene nema. Postali ste im naporni. Više vam ne pomaže ni da sa sobom razgovarate. Stanje se, dakle, može jasno predstaviti kao životni ćorsokak.

Onda, jednog nedeljnog jutra, opuštenog i tihog, sa daljinskim upravljačem u ruci, iz fotelje vas podigne kucanje na vratima. Otvarate, a ispred vas i vaših vrata i vašeg otirača stoji muškarac upravo sleteo iz Atine, ili dela Rima, ali ne današnjih glavnih gradova, već starogrčkog polisa iz perioda pre rođenja Hrista i starog Rima nešto pošto se Hrist rodio. Nije bitno ni ime, niti cela ovakva science fiction komplikacija i putovanje kroz vreme. Bitno je da pred vama stoji stoik koga je red da pozovete da uđe, da ga ugostite i ispričate mu svoju muku.

Pitanje, odgovor, rešenje

STOIK: Stigao sam. Gde su vam prijatelji?

VI: Nisu tu. Mislim, nisu trenutno ovde, ali inače u poslednje vreme ih slabo viđam. Valjda sam im dosadio sa jadikovanjem. Dojadio sam i Bogu i narodu.

STOIK: Bogu ne možete da dojadite niti celom kosmosu. Vi ste deo tog kosmosa i sve što vam se dešava dešava se jer je tako postavio Razum koji vlada. Sve što vam se dešava ima racionalno objašnjenje. Ali, o tom potom… Zašto ste nesrećni?

VI: Nemam novca koliko mi treba. U kreditima sam do guše, dugovanja me bude svakog jutra i ceo dan me dave. Iz jedne kase prespem u drugu. Ne sećam se kada sam poslednji put bio opušten kada pomislim na novac. Ne mogu na odmor da odem, a da ne pozajmim, jer nikada nemam dovoljno ni za produženi vikend van grada. Ovo nije život, ovo je mučenje…

STOIK: Nesrećni ste, ljuti, nezadovoljni, možda i zavidite drugima jer im bolje ide sa novcem. Voleli biste da budete bogati?

VI: Da, voleo bih.

STOIK: I, da ste bogati, tada biste bili srećni, zadovoljni. A, recimo da tada bolujete od gihta. Kako biste se tada osećali?

VI: Ne želim da mislim koliko je teško živeti sa bolešću. Bio bih, verovatno, jako nesrećan.

STOIK: Znate li šta su bogatstvo i zdravlje? Stvari na koje ne možete da utičete. Nad njima nemate kontrolu.

VI: Zar nije do mene koliko i kako ću zaraditi? I ako se brinem o svom zdravlju, velike su šanse da budem zdrav. Zar ne?

STOIK: Ne. Tu leži problem. Bogatstvo i zdravlje i ugled i smrt i mnogo drugih stvari ne zavise od vas. Vi možete i treba da u životu odaberete zdravlje, a ne bolest, bogatstvo, a ne siromaštvo, ugled, a ne sramotu. Ali, to nije do vas. Evo, vaš problem sa novcem, vaše bogatstvo, zavisi od prilika nad kojima vi nemate kontrolu. I, vi svoju sreću vezujete za nešto takvo što nije ni dobro ni loše i što je u rukama višeg Razuma. Razumete?

VI: Ne mogu da razumem, jer sada mislim da je sve do mene, moje odluke i aktivnosti.

STOIK: Nije. Nesrećni ste jer pravite veliku grešku. Mislite da je bogatstvo nešto dobro i nesrećni ste jer ga nemate. Isto bi bilo i da ste bogati jer biste tada imali strah da ćete bogatstvo izgubiti.

VI: Onda ništa nije do mene! Pa kako tako da živim, a da mislim da ništa nije do mene. Mislite da je taj vaš Razum unapred odredio šta će biti i ja sam samo marioneta?

STOIK: Ne. To je još jedna greška koju pravite. Postoje stvari koje jesu do vas, stvari nad kojima imate potpunu kontrolu, realizacija je rezultat vašeg izbora.

VI: Šta je to?

STOIK: To je dobro. I to je zlo.

VI: I šta treba da radim? Treba da želim dobro? Kome? Sebi? Drugima? Planeti?

STOIK: Ne. Kad kažem „dobro“, mislim da ste razboriti (mudri), umereni, pravedni i hrabri. Da biste me bolje razumeli, to znači da znate o stvarima koje treba činiti ili ne treba činiti (ili ni jedno ni drugo), koje valja odabrati ili izbegavati. Znate da svakome ide njegovo zasluženo i znate o stvarima koje su opasne, i i onima koje nisu opasne (ili ni jedno ni drugo). Dakle, u pitanju je znanje, veština. Dakle, to se uči.

VI: I? Kako neću biti nesrećan ako sve to naučim?

STOIK: Svoju ćete sreću vezivati samo za dobro, za ove četiri vrline. Izbegavaćete loše, poroke i poročna dela, dakle suprotno vrlinama.

VI: Zaista verujete da čovek može tako da barata emocijama?

STOIK: Znate li da su emocije bolest? Evo, vi se sada osećate bolesno i treba vam pomoć, baš kao što bi vam trebao zubar da vas boli zub. Vi emotivno reagujete na događaje, situacije, pojave, želite ih, ili ih se plašite, ili ste njima zadovoljni, ili vas bole i uznemiruju. Vi u stvari emotivno reagujete na nešto što nije istinito. Vi ste u svojoj glavi konstruisali uverenja o događajima i pojavama i onda vas preplavljuju emocije koje su reakcija na te vaše konstrukcije. Razumete? Imate mišljenje o nečemu, verujete da je nešto takvo i takvo, i vas zapravo uznemirava vaše rođeno mišljenje. To morate da prestanete da radite.

VI: Recimo da je tako. Evo uzmimo primer ove moje trenutne situacije.

STOIK: U redu. U vašoj glavi je mišljenje da novac donosi dobro, da je sa njim život lagodan, udoban, da vam treba da biste bili srećni. Na takva verovanja reagujete željom za novcem, imate strah da će situacija ostati nepromenjena, da ga nikada nećete imati, osećate nezadovoljstvo i duševnu bol. Vaša je duša bolesna, kako bismo mi stoici rekli. A kada naučite da je bogatstvo nešto što može biti i dobro i loše, da ono samim tim nije dobro i da ne zavisi od vas već od uslova u kojima živite, ono neće u vama izazivati takve teške emocije. Neće uopšte izazivati emocije. Bićete miran i srećan čovek.

VI: U redu. Znači to se sve uči i svako može.

STOIK: Upravo tako. Kao prvo, prihvatite da ste deo jedne savršene strukture kakav je kosmos – da biste bili srećni to morate da shvatite. Svi smo jedno. Svima nam je isto dato. Svi smo udovi jednog velikog tela i priroda nas je rodila kao rođake. Sve oko vas je savršeno i za sve što se dešava postoji razlog. Ako vam je teško, ne treba da stisnete zube ili zapomažete i predajete se emocijama, već promenite način mišljenja kako zube ne biste morali da stiskate.

____________________________________________________________

Ko su stoici?

Stoicizam je jedna od filozofskih škola stare Grčke i Rima osnovana na početku III v. p.n.e. Kao institucija nastavila je da postoji do I v. p.n.e, a zatim se proširila na Rimsko carstvo. Po izvorima, nestala je u III v. n.e. Stoici su bili i carevi i bogataši i robovi i tadašnji tajkuni. Ova filozofija je veoma uticala na svet, pa danas tekovine stoicizma mogu da se prepoznaju u psihoterapijama koje se zasnivaju na iskrenom govoru i razgovoru i poverenju, što je za stoike bilo veoma važno.

Čitajte na srpskom

Mnogo je stoičkih tekstova nestalo, ali od sačuvanih, neki su prevedeni na srpski: Marko Aurelije „Samom sebi“, Epiktet „Razgovori“, Seneka „Pisma prijatelju“.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Wikimedia

Piše: Mirjana Pašćan