Braća Simonović uz braću Jugović, braću Ribnikar…

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Čuli ste za Jutku, nema niko poznatiji od njega u Brusu i okolini. A nema ulicu u toj opštini. Prema vrednosnim normama koje se serviraju  iz glavnog grada Milutin Jeličić Jutka ispunio je sve uslove, ali  njegovi partijski drugovi, on sam, pa i njegova familija kao da se ustručavaju da ga predlože za tu vrstu priznanja.

Čuli ste i za Dragoljuba Simonovića, onoga iz Grocke. On je bezmalo Jutkin dvojnik i baš ovih dana je dobio ulicu u svome Vrčinu. Doduše, deli je sa dvojicom braće – pokojnika, ali ako ćemo pošteno njegova je trećina.

Nema baš mnogo braće koja imaju ulice u beogradskom ataru. Imaju je braća Baruh, njih trojica su izginuli u ratu kao partizani, pa braća Ribnikar, oni su osnovali Politiku i ginuli za Srbiju u Prvom svetskom ratu. Tu su i braća Jerković, oba učitelji i oba izginuli u borbi protiv fašizma. Jednog od njih, Dušana, komandanta sa Kadinjače Nemci su mrtvog spalili na Dovarju ispred Užica.

Ima još braće koja imaju ulicu, ali ovde ćemo samo još kazati da Beograd ima i Ulicu braće Jugovića. To su oni što ih je devet ostalo na Kosovu polju. Narod ih je opevao, naročito Boška koji “razgoni Turke na buljuke”.  I braća Simonović su stala barabar u vrstu sa ovim junacima. Tako su  gročanske, beogradske i  republičke vlast odlučile.

Divovska borba dojučerašnjeg predsednika opštine Grocka da sebi i braći dodeli ulicu počela je još daleke 1996.  ali nije bilo razumevanja. Nekakvi tupani su predlagali da se toj ulici da ime Save Kovačevića, kao da je taj Sava nešto bitan, poginuo na Sutjesci. Pa ljudi danas ginu gde stignu, kad bi svakome davali ulicu…

Očigledno je prevladalo mišljenje da Simonovići treba još da se dokazuju. Onda je Dragoljub, simbol svega naprednog u Grockoj, pokušao i 2013. da se izbori za svoju tablu. Međutim, isprečila se odredba koja kaže kako  “mora da prođe najmanje  tri godine od upokojenja, da bi ime ličnosti moglo da bude predlog za ime ulice”. Tada je Simonović još bio živ.

No, uporni i hrabri Dragoljub nije odustajao. Nije imao nameru da umre i ispuni i taj zakonski uslov, ali je gurao svoju stvar. I potkraj prošle godine, baš nekako u vreme kada je u Grockoj izgorela kuća novinara Milana Jovanovića, prošla je i odluka da braća Simonovič dobiju ulicu.

Ispostaviće se kasnije da je taj Dragoljub Simonović osumnjičen kao nalogodavac pomenutog paljenja. Zbog toga je bio i u pritvoru, zbog toga je i optužen i zato je podneo ostavku na mesto predsednika opštine.

Doduše nema nikakve zabrane da neko ko je bio u pritvoru ili je  osumnjičen za podstrekivanje paljenja ne može dobiti ulicu. Obzirom u kakvom vremenu živimo i kakve se norme nameću možda bi trebalo dopuniti te odredbe. Pa recimo, ko je bio u zatvoru može da dobije sokače, ko je dilovao i silovao –  manju ulicu, a ko je ubijao i pljačkao, njemu čitav trg ili bulevar.

Nemojte sutra da se iznenadite ako braća Šarić (ne Karić, nije slovna greška) dobiju ulicu u glavnom gradu. Mnoge su oni pomogli. Pogledajte oko sebe, možda i vi imate dobre kandidate. Predložite, nemojte da se ustručavate. Ima braće, a ima i kumova.

Inače, onaj novinar što mu je zapaljena kuća pisao je o malverzacijama Dragoljuba Simonovića.

Izvor: BIZLife