Donesite svoju stolicu na posao

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Što možeš sutra ne radi danas, to je jedno od osnovnih pravila birokratije. Najbolje je ako možeš „to“ da uradiš nikad. Što se duže neka stvar kiseli to si „Ti“ važniji, moraju da te mole, vode na ručkove,   obećavaju protivusluge.

Znaju to i paraziti koji su se namnožili po srpskim ministarstvima. Doktorirali su na tome. Ako su im diplome lažne „doktorat“ su dobro ispekli.

Slučajno sam saznao da je jedan naučni institut trebovao od nadležnog ministarstva nekakav nameštaj. Tražili su naučnici još 2012-te  da im se kupe radni stolovi, stolice, ormari… Taj „neskromni“ i „rasipnički“  naučni svet neće da radi stojeći. Neće ni da drži projekte po podu.

 Dugo se birokratija u nekakvom (jup) centru za nabavke opirala ovoj „nerazumnoj“ porudžbini. Čitave četiri godine uspešno su odolevali: „evo sad ste na redu“, „poručili smo pre dve meseca“, „u sledeću sredu  nam stiže jedna isporuka“… i tako redom.

 Naivni naučnici su verovali, a dani meseci i godine su prolazile. I onda  je, pre neki dan, iz Ministarstva koje brine o nauci, kao presuda, stiglo obaveštenje: „vaša porudžbina greškom je knjižena kao porudžbina hemikalija tako da vam ne možemo isporučiti nameštaj“.

Greškom! Čijom, bre, greškom, pa je li taj grešnik najuren kući ili je napredovao u službi. E toga u pomenutoj „presudi“ nema. Četiri godine se mučenici iz Instituta bore da dobiju stolice i stolove i onda ih neki tupson obavesti da je pogrešno zavedeno.

I umesto da svi iz tog centra za javne nabavke budu najureni kući taj centar se uvećava, njima ne manjka ni oprema, ni prostor, a ni para. Za četiri godine promenili su tri direktora, ali nisu promenili način rada. Umesto da budu servis nauci naučnici služe njima kao pokriće. Pretpostavljate i za šta.

Možda se u toj pretpostavci krije razlog četvorogodišnjeg mrcvarenja. Trebovani nameštaj ne vredi više od dve hiljade evra. U dve hiljade ne može niko da se ugradi 50 ili 100 hiljada. Da je, recimo, poručen „magnetni tunel sa sinusnom elevacijom u jednoj ravni“ koji košta 12 miliona, a ne služi ničemu, e to bi stiglo i pre nego što je trebovano. I avansno bi bilo uplaćeno – cirka 18 miliona. Zbog „hitnosti“ nabavke.

 Nabavljati neke stolice nekim naučnicima, nekim istraživačima malo je bez veze. Uostalom, ako mogu da nose sendviče od kuće neka donesu i stolice. Ne možeš od tupsona očekivati da razume naučnike.

Mala je nezgoda što Institut iz ove priče radi istraživanja koja se tiču i zdravlja nacije. A i zdravlje je rastegljivo – kao lastiš, u predizbornim obećanjima obuhvati sve, posle se nekako skupi.

 Za četiri godine u nauci se toliko toga uradi, promeni i zastari. I nameštaj bi zastareo, da su ga kupili 2012 sada bi morali da ga menjaju. Zato ga neće kupiti ni 2016.  U sledeće četiri godine i ovi zanesenjaci će valjda otići iz Srbije pa će problem biti trajno „rešen“.

Izvor: BIZLife