Jedan anesteziolog, jedno razočaranje

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Mileko Vasović

Za jednu jedanaestogodišnju devojčicu 6. avgust je bio dan nade i povratka u normalni život. Verovala je da će moći ponovo “da trči, vozi bicikl i skejt koji toliko voli”. Bila joj je zakazana operacija na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”.

Pripremila se i fizički i psihički da izdrži. Nije bilo suza, a bila je vrućina, meteorolozi su pominjali temperature do 38 stepeni. Nje se to nije ticalo, nije ništa jela, ni pila, kao što pravila nalažu, čekala je operaciju. Oko šest popodne uvedena je u operacionu salu, javila je i mami. Uzbuđenje je raslo, majka kreće iz Smedereva, put, dug kao godina.

I ovde se završava ljudska priča a počinje priča o nama, o našim naravima, našem haosu koji živimo. O našoj bedi, moralnom posrnuću, o bezobrazluku koji se ne da izmeriti. O odsustvu svake vrste empatije, odgovornosti, čovečnosti. O sistemu srpskog zdravstva.

Zabrinuta majka Jelena V. stiže u bolnicu, traži dete, nailazi na načelnika IV odeljenja dr Slavkovića koji joj kaže: „ Dugujem Vam izvinjenje, ona nije operisana, anesteziolog nije hteo da ostane prekovremeno, ništa nisam mogao.“

Neoperisana devojčica vraćena je kući , a u otpusnoj listi pisalo je „otpušta se iz porodičnih razloga“? Njeno bezbrižno trčanje odloženo je za neko drugo vreme.

Razočarana, povređena i zabrinuta majka napisala je pismo načelniku IV odeljenja u kome između ostalog kaže : I sada, doktore Slavkoviću, objasnite jedanaestogodišnjoj devojčici šta se dogodilo. Taj zadatak ste ostavili meni. Možda ja Vama treba da zahvalim. Dali ste mi odličan primer da svojoj deci, svojim učenicima, divnim mladim ljudima objasnim šta je čovek, a šta ne”.

A ko će pojedincima sa “Banjice” da objasni šta je čovek, šta je organizacija posla, šta je dečja nada. Da li bi se načelnik Slavković i anonimni anestezolog ponašali isto da je u pitanju njihovo dete?  U šta su se oni pretvorili? Nema sumnje da ovo nije izolovan slučaj niti da će zbog toga neko biti suspendovan, smenjen. Jednostavno to je truli sistem kome teško da ima pomoći.

Zamislite da babica napusti porođaj – isteklo joj radno vreme. Postoje neka zanimanja gde se ne može striktno poštovati satnica, gde život ima prednost. Da ih ne nabrajamo, i lekari su u toj grupi.

Zato ne možemo a da se ne zapitamo šta se to desilo sa doktorom, čovekom, možda i roditeljem. Neće biti da je u pitanju samo to što mu je “isteklo radno vreme”. Onaj kome je pogled na sat važniji od sudbine jednog deteta u velikom je problemu. Njemu je deformisan sistem vrednosti, on je izgubio dušu, a život bez toga je totalna anestezija.

Ne može se raditi sa ljudma, sa pacijentima, sa decom i vrteti brojčanik… “brojčanici” uvek budu prezreni.

 

Izvor: BIZLife

Komentari 10

  1. Ivana

    Pre nego što osudite čoveka, pitajte se kakav je to sistem u kom jedna tako krupna stvar zavisi od pojedinca. Šta ako anesteziolog umre, zaglavi se i liftu? Nema alternative. Sve operacije se otkazuju, pa ko preživi. Gde je zamena, šta je sa procedurama? Po mom mišljenju kritika ide na račun sistema, ministarstva, uprave bolnice, države. Od njih treba da tražimo da anesteziolog radi svoj posao, u pristojnim uslovima, za pristojnu platu, pa on može biti i najveći skot na svetu, ali će svoj posao (ako želi da ga zadrži) raditi korektno, a kad završi smenu, zameniće ga kolega.
    U lošem sistemu, kakav je naš, građanin stalno zavisi od volje nekog pojedinca (šalterskog radnika, doktora, službenika, sudije), pa njega mrzi zbog svojih nedaća. Mi, mali ljudi se mrzimo međusobno, a sistem neguje fenomen „Zavadi (narod) pa vladaj!“
    Draga devojčice, želim ti bolju državu!!! <3

  2. dusan

    Није била хитна операција.
    Операције се овакве раде радним даном и прави се програм тј. треба да се оваква операција стави у распоред. Шта ако је била стављена у распоред за 10 сати, за 12 сати, а тада се радило нешто ван програма, па је девојчица изгурана за 15 часова. Нека то распреве са начелником операционе сале, са начелником ортопедије.
    Анестезиолог не треба да се исцрпљује због било кога, само због хитних случајева, да га не би умор стигао за два дана.

  3. vesna marjanovic

    slican postupak zdravstvenih radnika klinike za abdominalnu hirurgiju u beogradu dozivela sam 2016god
    primljena sam u bolnicu,pripremljena za operaciju i otpustena bez objasnjenja sa predlog da ponovo prodjem celu proceduru zakazivanja i pripremanja za operativni zahtev.sve mi je bilo jasno,ali sam se osecala veoma ponizenom jez sam ja tu operaciju i ko zna koliko slicnih operacija otplatila kroz dugogodisnje izdvajanje za zdravstveno osiguranje i nisam mogla da prihvatim takav bedan sistem ucene . samo da naglasim da sam i sama zdravstveni radnik,odnosno lekar u unutrasnjosti i ne ponosinm se sto sam morala da radim u ovakvom zdravstvi i ovakvom drustvu

  4. 021021

    Plate… Plate…. Bez plate se ne radi.

  5. Nikola Jovanovic

    Odlazak anesteziologa i anestetičara je normalna stvar kaže naš ministar zdravlja. Iz tih razloga ovakve stvari će nam se sve više događati. Ovo je samo početak.

  6. Svetlana

    Medicinskog osoblja je sve manje, a oni koji su ostali ne mogu da izdrze da rade preko 30, 36 sati. I odgovornije je od strane anesteziologa da je ne uvede u anesteziju nego da nesto pogresi. Zao mi je svih nas, i nase dece, i nasih lekara i svih koji trpimo bezumlje vlasti koje traje decenijama.

  7. Maki

    Moj ginekolog je rekao da mora da napusti poradjaj zato sto mu je zavrseno dezurstvo. Na insistiranje babice, ostao je da zajedno zavrse poradjaj. Poradjaj je inace trajao 16 sati, zato sto je doticni Dr Ljubic spavao za vreme dezurstva i zaboravio na svoje pacijente. Na kraju me je porodio forcepsom. Da li verujete da u 21 veku zene se poradjaju forcepsom?
    Nakon toga, stazistkinja koja me je usivala, pocela je da vice na mene zato sto sam iscrpljena od bola, umora, u polu svesnom stanju, vristala i molila je da me usiva polako zato sto me strasno boli usivanje koje je radila bez anestezije, a zbog forcepsa rez je bio ozbiljno veliki. Nije se obazirala na moje molbe, vec je dramila kako joj je dezurstvo isteklo i ona sada mora zbog mene da ostane duze (bilo je oko 8h ujutru, s obzirom da sam se porodila u 7.35h).
    Umesto poradjaj da bude najlepsa uspomena u zivotu, meni su ga zaposleni u GAK-u pretvorili u nocnu moru. Skoro sam cula da je dr Ljubic dobio otkaz u KC i mogu vam reci da mi je izuzetno drago zbog toga. Cujem da sada radi u Medigrupi, ali nadam se da tamo ne pacijente ne tretira na nacin kao sto ih je tretirao dok je radio u drzavnoj ustanovi.
    A trazio je da mu se unapred „zahvalim“ za to sto sam naravno i uradila. Pitam se kako je onima koji se ne zahvale, kada sam ja ovako prosla.

  8. Vesna

    A zašto je devojčica otpuštena kući? Zašto nije operisana sutradan? Koliko sam shvatila operacija nije bila hitna čim su je otpustili. Zbog čega je anestezijom plaćen na stub srama? NIJE MI JASNO!

  9. jasna

    Pošto nismo u koži devojčice i njene porodice, lako je ovako komentarisati.
    Da su imali para, platili bi operaciju privatno i verovatno ne bi bilo otkazivanja,
    ali pošto smo mi siromašni, tako će se nastaviti. Na kraju ispada da je jedini
    problem novac, zbog novca si i odlaze odavde. Zbog novca se i gleda na
    „kraj radnog vremena“. Mnogi rade duže baš zbog novca tamo negde, a ne zbog
    Hipokratove zakletve ili humanosti, to je davno prevaziđeno, samo što
    nećemo da priznamo. Da li je ozakonjen „poklon“ zdravstvenim radnicima
    oko 400 evra kod nas, zbog humanosti ili nečeg drugog?

  10. Marijana

    Zbog Ljubica sam se i ja napatila. Plakala sam na stolu od bolova kada mi je radio insemenaciju jer je covek ocigledno vise za kasapnicu nego za mesto gde se ljudi lece. Rezultat njegovog postupka insemenacije posle normalnog ciklusa, prevremena menopauza u 30-toj godini. Nula od coveka.
    U Srbiji nema leka. Bice jos gore jer najbolji lekari odlaze.