Ko kosi, a ko bira maramicu za sako

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Darko SOKOVIĆ, Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

Volim sastanke u velikim kompanijama.

Obično idem da s nekim važnim podelim ideje, da nekome ko odlučuje dam uvid u to kako moj tim i ja o društveno odgovornom poslovanju razmišljamo, šta umemo i šta bismo mogli zajedno. Sve mi je uzbudljivo: uživam da popisujem sastojke za verbalni koktel koji ću tamo poslužiti, pa da odredim precizne srazmere šale, zbilje, ozbiljnih poslovnih predloga i neformalnog ćaskanja. Ispunjava me da se prisetim šta su ono pomenuli da im je važno kad smo se poslednji put bili videli, šta je tek trebalo da dâ rezultat, pa da baš za to priupitam kad se sad sretnemo – ljudi to neobično cene. Najviše sitnog zadovoljstva nalazim u poslovnim manirima koji ovo sve prate: šta ću obući, koju olovku ću poneti, hoću li autom, da li će me neko voziti ili ću prošetati. (Debalzakovski opis proste prirode mog posla: prodajem. Bilansi kažu – uspešno.)

U osam od deset slučajeva idem da se sretnem s moćnom, veoma sposobnom ženom na vrhuncu svoje karijere, na sredini tridesetih, odgovornom za komunikacije, ponekada i marketing i inovacije kompanije ili čitave grupacije. Takav je moj posao: društvena odgovornost, CSR, gotovo bez izuzetka spada u sektor komunikacija.

U razgovorima s ovim impresivnim ženama saznajem da je to što im stoji u opisu posla vrh ledenog brega. One su, postalo je pravilo, i na čelu korporativne fondacije ako je kompanija ima; žongliraju internim i eksternim komunikacijama i tu su da reše svaki poslovni požar koji izbije; u stalnom su kontaktu s top menadžmentom; usmeravaju bahato jato agencija, konsultanata i podizvođača, a odgovorne su i za milionske budžete (u dinarima i evrima) za PR i marketing. Povrh svega, dođe i odlučivanje o ulaganju u zajednicu i neviđeni pritisak da isporuče pozitivan uticaj na društvo, pored izvanrednog imidža kompanije i, ako može, dvocifrenog rasta prodaje u ovom kvartalu. Pa malo li je! I kao šlag na torti: ove moćne žene imaju, običaj je, titulu direktorke komunikacija, a nit kome direktoruju nit im ko pomaže – same samcate nose sav teret kompanije i ovog sveta na ramenima i ide im, moram reći, tako dobro da mi ostali u poslu (čitaj: muškarci) možemo samo da se postidimo. To je još očitije kad pogledate njihova privatna postignuća: jedna od najuspešnijih iz ove plejade uspešnih žena koju znam prekaljena je i nagrađivana trijatlonka, druga vodi čitavu farmu i organski voćnjak izvan Beograda, treća u slobodno vreme (kada, pobogu!) šeta modnom pistom. Njihov porodični život je bogat, kompleksan i uglavnom njima na plećima.

Slušam pre neki dan Jovanu Tufegdžić, menadžerku eksternih komunikacija kompanije Coca-Cola HBC na letnjem druženju u kompaniji Represent Communications. Sa šmekerskom lakoćom priča kako između osnovnog biznisa kompanije i dobre svrhe mora da postoji jasna spona „da bi se uvek našli i vreme i ljudi koji će realizovati taj CSR projekat i budžet, a sve se uvek nađe kad postoji dobra ideja”. Slušam je i mislim: „Jes’, nađe se sâmo od sebe malo sutra, sve je to smišljeno i pokrenuto u njenoj glavi, još onda kad je žonglirala sa sto čuda i sve stizala, kao i druge njene koleginice!” Pomislim da, kad ono ja biram nalivpero i kravatu, pa verujem da su eto to detalji koji dovode do novih ideja i projekata, takve stvari veze nemaju s dobrim uticajem na društvo, nego s taštinom.

Da nema Jovane i mnogih, mnogih drugih žena sposobnih da stvore vrednost, da nema nekog ko je i šefica, i žena, i zmaj ‒ i mi, i naše kompanije, i ove novine koje čitate, celo društvo – otišli bismo do sto đavola.

I jutros ste birali maramicu za sako? I ja. Ali zna se ko će se šepuriti, a ko obaviti posao.

Izvor: BIZLife magazin

Komentari 3

  1. Pera

    Šta je ovo? Dnevna doza snobizma?

  2. Pera

    Šta je ovo? Dnevna doza snobizma?

  3. Katarina Djurovic

    Divan tekst i hvala što ste primetili 🙂