Majska zora, 10 godina kasnije

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nataša Mijušković

Deset godina crnogorske nezavisnosti i decenija srpske samostalnosti. Deset godina podela na one koji ponavljaju da je nezavisnost Crne Gore neupitna i decenija otkako Srbija ne izlazi na more.

Iako će vam u tamošnjoj opoziciji, bez obzira na to da li su se zalagali za samostalnost Crne Gore, reći da zemlja tek sada nije nezavisna “jer radi za interese stranih sila i stranog kapitala”, najmlađa članica Ujedinjenih nacija danas je u gotovo svim međunarodnim organizacijama, uskoro ulazi u NATO, a u pregovorima sa Evropskom unijom daleko je nadmašila Srbiju – već je na pola puta. Za razliku od Srbije koja je otvorila dva poglavlja, Crna Gora je već zatvorila dva a, čekajući “zeleno svetlo” iz Brisela za otvaranje i preostalih osam, otvorila je 22 poglavlja! Uspela je Crna Gora da sačuva i dobre odnose sa susedima, sa pojedinima reši i pitanje granica, a najturbuletniji odnos imala je sa Srbijom – posebno posle odluke Podgorice da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Ekonomija je jedna od najslabijih tačaka, ali vlast u Podgorici podseća da je, za 10 godina, BDP povećan 70 odsto, za isti procenat i prosečna plata, da su penzije dvostruko veće, kao i da je Crna Gora lider u regionu u privlačenju direktnih stranih investicija. Milo Đukanović rezimira: Daleko od evropskog standarda, ali ispred komšija. I zaista, upoređivanjem podataka dolazi se do podatka da je Crna Gora imala najveći rast penzija u regionu, a Srbija najmanji!

Ipak, crnogorska opozicija statistiku čita drugačije: Za 10 godina, bez posla je ostalo 35 000 radnika, uglavnom kao posledica loših privatizacija, posebno nekada velikih industrijskih giganata poput Kombinata aluminijuma, Željezare, Rudnika boksita… Broj zaposlenih u privredi je znatno opao, ali je zato povećan u administraciji. Pa nastavljaju: kreditni rejting je pao, a javni dug je četiri puta veći nego 2006. godine – premašio je dve milijarde evra, i to uglavnom zbog finansiranje tekuće potrošnje. I zaključuju: ekonomski razvoj zasniva se na zaduživanju, potrošnji i uvozu.

Direktan platni promet između Srbije i Crne Gore još nije uspostavljen. Deset godina je bilo malo i da se nađu rešenja za pitanja granice, dvojnog državljanstva, Crkve i, posebno, statusa Srba koji tvrde da, iako su konstitutivni narod u Crnoj Gori, posle 2006. i, posebno, promene Ustava godinu dana kasnije, sada nemaju ni status manjine! Boljem statusu nadaju se posle parlamentarnih izbora koji Crnu Goru čekaju na jesen.

Pre nekoliko dana, a posle raskida višegodišnje koalicije stranaka Mila Đukanovića i Ranka Krivokapića, deo opozicije ušao je u prelaznu Vladu da bi, kako kažu, predizborne marifetluke DPS-a smanjili na najmanju moguću meru i stvorili uslove za slobodne i fer izbore.  Sigurni u još jednu pobedu posle više od četvrt veka na vlasti, u DPS-u to objašnjavaju otklanjanjem svake sumnje u regularnost izbornog procesa. Raspravom koja je tome prethodila, a u kojoj se čulo “Milo lopove” i “Bravo kreteni”, crnogorska Skupština izgubila je status jednog od najpristojnijih parlamenata na ovim prostorima.

Kakav će, na kraju, biti status nekadašnjeg predsednika Skupštine Crne Gore Svetozara Marovića? Posle pola godine u pritvoru – tereti se da je malverzacijama s građevinskim zemljištem i poslovnim prostorom u Budvi oštetio budžete Opštine i Republike za desetine miliona evra – ovih dana je, posle priznanja krivice, privremeno pušten na slobodu. Jedni kažu da je to učinio zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, a drugi – zbog familije. Kraj prve decenije crnogorske nezavisnosti, simbolično, obeležio je, najverovatnije, kraj političke karijere poslednjeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Izvor: BIZLife