Pušačke zone za preporod Srbije

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Ispostavilo se da je tačno – srpski ministar zdravlja, po kome je poznata planina u Srbiji dobila ime, svečano je otvorio pušačku zonu na beogradskom aerodromu. Ovo je još jedan važan korak, ne samo za zdravstvo već i za turizam, privredu, za opšti napredak Srbije. Možda se to ne vidi na prvi pogled, ali znate već da prvi utisak vara.

Izveštači kažu da bolje i veće pušačke zone nema u Evropi. Deset sedećih i osam stajaćih mesta. U svetu su pušačke zone male i nekako skučene, prosto teraju pušače da se nagutaju dima i da beže. Mi ne, mi ih mamimo da što duže ostanu, obezbedili smo im priključke za laptop, mobilni, ventilaciju. Milina jedna.

Tendencija je da se kapacitet širi, da to možda vremenom preraste u restoran. Pa da potom uvedemo zabranu pušenja u restoranu, a onda ćemo opet da otvorimo novu i veću pušačku zonu. I tako u nedogled, nigde kraja uspesima.

Kada se to raščuje po svetu nama će stranci dolaziti samo zbog pušačke zone. Dođu i popuše, pošalju mail, pa nazad na avion. A tek domaći putnici, njima se nigde ne žuri. Oni mogu da ostanu satima i danima,  mogu da drže sastanke. Još bi valjalo instalirati i TV, ubaciti  krevet, tuš i sve po redu.

Samo protivnici napretka i zakerala ne vide značaj ove zone. Da ona nije toliko važna, pa ne bi ministar posegao na otvaranje. Kao da on nema važnijih poslova. A šta ćeš važnije od ovoga. Pa tako rade i u Nemačkoj, u Francuskoj, Danskoj, ma svuda. Svaku pušačku zonu tamo otvara ministar zdravlja. I lično je isproba.

Tamo ministri od toga prave marketing, vode novinare, snimatelje pa se to publikuje, pa raste rejting i ministru i vladi. Nije mala stvar otvoriti pušačku zonu.

Naš ministar sluti da će otvaranje modernih pušionica čak smanjiti pušenje. On je lepo primetio da smo mi „takvi“( pa gotovo uvrnuti, prim. a.) ” kada nam nešto branite uvek hoćemo suprotno da uradimo”. Dakle, može nam se desiti da zabrana pušenja bude potpuno ukinuta. I šta ćemo onda? Pa da bacimo duvan (“što bi pušio kad mi niko ne brani?”). Biće to najveće bacanje duvana u istoriji. Poznaje naš ministar narod u dušu. Ne može znanje i stručnost da nestanu ulaskom u Vladu.

Mada u Vladi ima još jakih kadrova, ali prosto bode oči koliko je manjka inventivnosti. Mogao bi, na primer, ministar ekologije da svečano otvara divlje deponije, ministar prosvete kladionice, a ministar sporta da zabrani Zvezdi da pobeđuje. Tada bi Srbija cvetala na svakom koraku. Jer mi bi radili sve obrnto, zato što smo “takvi”.

Izvor: BIZLife