Srbija kupila oglasnu tablu za psovke i porno scene

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Eto, opet smo po nečemu pioniri. Srbija je valjda jedina država u svetu koja u svom vlasništvu ima tabloid. Tabloidi su ona vrsta medija koja podrobno informiše publiku ko je koga prevario, zaskočio, koliki su dekoltei, kakve su gaćice i zadnjice kod starleta, ko je gde ugradio silikone, koliko košta čiji razvod… Sve dakle bitne teme za jedno društvo.

Ima, doduše, “rigidnih” pojedinaca koji to ne primećuju. Recimo reditelj Dejan Mijač tvrdi da tabloidi pišu “ništa o ničemu”. Ne znam kako čovek koji je toliko režirao “ne vidi” da su tabloidi nešto “najbolje” što jedna država može da ima.

To je ukapirala naša mudra vlast i pljusnula je neku desetinu miliona evra da kupi baš to “ništa o ničemu”. Da je 25 miliona evra uloženo u nauku možda bi nam se novac vratio, a naučnici pronašli svoj smisao. Možda bi nam se novac vratio i da je uložen u zdravlje nacije. Ovako nam se sigurno neće vratiti. I zato je i uložen tamo odakle povratka nema.

U beogradsku Osnovnu školu “Sveti Sava” nedavno je svratio bivši prvak koji je nastavio školovanje u Abu Dabiju. Ispričao je drugarima kako izgleda tamošnja nastava. Između ostalog rekao je da tamo nemaju knjige i da za sve, sem engleskog jezika, koriste tablet. Da država nije uložila 25 miliona u tabloid mogla je da kupi za sve prvake i drugake u Srbiji odlične tablet računare. Bio bi to pravi iskorak, region bi nam zavideo. Neko međutim, nije mogao da uoči razliku između tabloida i tableta.

Ovako smo za tih 25 miliona dobili besplatnu govornu vežbu za zvučni suglasnik  ccc. To se možda neće dopasti logopedima jer njihova profesija tako postaje suvišna, ali kad su “ukinuti” tužioci šta će nam i logopedi. Bolje je da samo frfljamo.

Neću ovde da širim temu na cenu, da li je to možda malo plaćeno, da li je, ne daj bože preplaćeno. Samo ću da pojasnim mehanizam. Uzeću za primer jedno maleno beogradsko sportsko društvo. Vlast im je obećala milionče pod uslovom da im odmah vrate polovinu. Takva su pravila. A kad imamo pravila nema kriminala, to će vam reći i ministri policije, finansija, pravde…

Nema nijednog ekonomskog razloga da država kupuje smeće sem ako neće da ga skloni od očiju prolaznika, od javnosti. I to nije bila akvizicija za Telekom nego za Gradsku čistoću. Obaška što se država obavezala na izlazak iz vlasničke strukture medija.

Šta će Srbiji oglasna tabla za psovke, uvrede i kadrove porno filmova. Hoće li država na golim grudima da ispisuje uspehe. Na levoj siki rast plata, na desnoj, hm, na desnoj njegova slika, a na pupku pad nezaposlenosti. Kakav dizajn.

Množe se Potemkinova sela. Posle Kopernikusa sada smo za naše pare dobili još jedno “K”. To se vlast obezbeđuje da joj kuriri ponovo ne dostave tekst “Srbijo izvini”. Da se ne ponovi prebrojavanje laži i kriminala.

Izvor: BIZLife

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.