40% petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo OSNOVNI nivo pismenosti

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje.

Situacija je najgora u trogodišnjim, srednjim stručnim školama gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo.

Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena imaju bolje rezultate od učenika u srednjim stručnim, trogodišnjim školama, piše Tanjug, prenosi B92.

“Nije to efekat srednje škole, već je to efekat zaostajanja u osnovnoj školi”, ocenila je Marija Videnović, PISA analizičarka na konferenciji “Kvalitetno obrazovanje za sve”.

Poslednje PISA testiranje pokazalo je da učenici u Srbiji mnogo više izostaju sa časova i kasne na njih nego njihovi vršnjaci iz zemalja OECD.

“Nedisciplina, buka i nered nisu veći u školama u Srbiji od onih u zemljama OECD-a, ali đaci u Srbiji manje slušaju šta nastavnici na času predaju”, navela je Videnović.

Ministar prosvete Mladen Ssarčević kaže da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja.

Kazao je i da će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo “spisak želja”.

Dodao je i da danas ulazi više novca u sistem, da se radi na digitalizaciji, da će 2022. godine biti uvedena državna matura.

Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od vođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale.

“Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti”, naglasila je ona.

Dodala je da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena. Napomenula je, međutim, da Ukrajina izdvaja slična sredstva za obrazovanje, ali da ostvaruju bolje rezultate.

Preporučila je da Srbija definiše nacionalnu strategiju, poboljša kvalitet i dostupnost ranog obrazovanja, da poboljša kvalitet nastave i okruženje za učenje, kao i da se uradi revizija nacionalnih standarda i uvedu nacionalna testiranja i u nižim razredima.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Komentari 3

  1. Aleksandar Milanović

    Deca su fenomenalna.
    Izvrsna su znajući u kojim uslovima žive i ko o njima brine.

    Obrazovni sitem je kriv kao i generalno nezainteresovano naučno osobllje (čast retkim izuzecima).
    Krivi smo MI. Ne dajte da se prebacuje krivica na decu. To je odlika nezrelih ljudi.

    Aleksandar Milanović

  2. KORACI

    Naravno da su krivi ODRASLI. Ovakvu školu ne vole ni deca, ni roditelji ni nastavnici….ali kad se pomene REFORMA…e, onda niko neće da da svoj doprinos. A ovo je rezultat – postajemo sve gluplji – odnosno NE UMEMO DA MISLIMO, DONOSIMO ZAKLJUČKE!

  3. Zlata Deussen

    Bilo koja tema je u pitanju uvek se vreme gubi na trazenju krivca za izvestane neuspehe. Sa ulovljenim krivcima i prebacivanjima krivice na druge kao i na neuspesima pojedinaca nema napretka u buducnosti.
    Predpostavljam da nam je to svima jasno.