CESID: Rezultati očekivani, sledi “drama” oko izbora gradonačelnika

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: CESID

Četiri od 24 liste ulaze u Skupštinu grada Beograda. Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar kaže za BIZLife da su u osnovi njihova očekivanja ispunjena jer su istraživanja pokazivala siguran prolazak tri liste – SNS-a, Đilasove i Šapićeve, a da su četiri liste bile na ivici cenzusa – SPS-a, SRS-a, DS-a i lista DJB-Dveri.

– Da ne bude da je lako biti pukovnik posle bitke, delimično iznenađenje za nas i odstupanje od istraživačkih projekcija imamo kod „starih“ stranaka – DS-a i SRS-a. Ne zato što su one ostale ispod cenzusa već zato što su napravile veoma loš rezultat, manje od 2,5 odsto glasova. To nam pokazuje da je SNS „usisao“ sve „neekstremne glasove“ SRS-a, dok je pojava Dragana Đilasa odvukla DS ispod cenzusa. Kod liste DJB-Dveri nema iznenađenja jer su oni sve vreme bili ispod 5 odsto i očito je da koalicija nije pravila sinergiju, već su osvojili i manje nego što je njihov prost zbir glasova u gradu.

U narednih 50 dana, najavljuju iz SNS-a, znaće se ko je gradonačelnik. Verujete li da će to biti neki dobro poznati političar?

– Verujem da će SNS od tog izbora napraviti događaj. Ili neku vrstu političke drame u kojoj će glavni akter biti Aleksandar Vučić, koji će držati tenziju i neizvesnost do gornjih zakonskih granica. U prvom delu drame imaćemo pregovore sa SPS-om, a posle toga licitiranje imenima. Nažalost, nemoguće je znati u kom pravcu će ići njihova razmišljanja jer smo već imali iznenađenja (Ana Brnabić, na primer), ali se sada čini izvesnim da izbor gradonačelnika može da bude i deo strateških razmišljanja SNS-a, u kontekstu nekih vanrednih parlamentarnih izbora ili, što je verovatnije, moguće rekonstrukcije Vlade. Uz sve rizike predviđanja, čini se da će njihov izbor ipak biti osoba s političkom biografijom, pre nego neka javna ličnost.

Da li bi opozicija osvojila više glasova da je izašla ukrupnjenija? I da li bi bolje prošla da se okupila oko nestranačke ličnosti?

– Da je bila moguća saradnja između srodnih opcija – Đilas, NDVMBG, DS i Šapić, opozicija bi napravila bolji rezultat, ali je ta priča završena letos i deo javnosti je samo podgrejavao nadu da je to moguće do pred samu kampanju, što je deo birača povlačilo u apstinenciju. Opozicija bez ukrupnjenja, okupljanja oko određene političke ideje i strpljenja da grade svoju politiku i organizaciju(e) ne može da bude konkurentna SNS-u. Samo ujedinjenje više nije dovoljno, jer razni „mali“ lideri i stranke bez podrške, ali s izraženim političkim egom, jednostavno ne mogu da budu okidač uspeha i zato je potrebno ukrupnjavanje. Ne verujem da bi neka nestranačka ličnost mogla da bude nosilac bitnijih promena, ali pažljiva strategija u kojoj i javne ličnosti imaju važnu ulogu – sigurno. To se videlo na primeru SNS-a, ali i Đilasa.

Šta bi opozicija mogla da učini na lokalnim izborima 2020, na talasu ovog izbornog rezultata Đilasove i Šapićeve liste?

– Opozicija može već danas da krene u građenje poltike i organizacije u nekim opštinama i gradovima. Da pronađe lokalne lidere koji imaju želju i ideju kako da menjaju svoju zajednicu. I da u tome budu strpljivi, jer opozicija nije vlast izgubila preko noći, pa je tako neće ni vratiti. Nerealno je da oni mogu da računaju na meteorski uspeh, ali nije nerealno da mogu da naprave dobar rezultat u 20-ak opština i gradova u ostatku Srbije i nekoliko gradskih opština u Beogradu. To bi onda predstavljalo dobar zalog za neke parlamentarne izbore posle 2020. godine, jer je sada sigurno da na prvim parlamentarnim izborima, ove ili sledeće godine, nema promena.

Kako biste ocenili izborni dan? I SNS i opozicija (mnogo više), žalili su se na nepravilnosti.

– Izborni dan je protekao s nizom nepravilnosti različitog obima, koje su imale više incidentni karakter nego masovni, sistemski generisan karakter. Neke od njih su posledica niskih kapaciteta biračkih odbora, a neki su svesno kršenje procedura. Od većih nepravilnosti izdvajamo: fotografisanje na biračkom mestu, korišćenje mobilnog telefona, vođenje paralelnih evidencija birača, glasanje bez spreja i UV lampe. Imajući u vidu izborni rezultat, teško je očekivati da su te nepravilnosti imale uticaj na finalni ishod, ali to ne znači da ih treba minimizirati, naprotiv, naglasak je na nepravilnostima. Sve one su posledica činjenice da nemamo promene zakona i podzakonskih akata, kao ni institucionalnog dizajna već duže od decenije, i da se sve vreme krećemo u lošem okviru i inertnosti institucija, pre svih REM-a. Ako nema promena u zakonima i ako se ne povede debata o mogućim promenama, teško je očekivati da će biti poboljšanja i na nekim sledećim izborima.

Kako ocenjujete izbornu kampanju koja je od starta prevazišla lokalne okvire?

– Izbori su od starta dobili predznak istorijskih, čemu su naši političari neretko skloni. Opozicija je u njima videla šansu za bolji rezultat, a SNS ne odustaje od želje da na svim izborima ima žar i volju strastvenog opozicionara. Kampanja je, zapravo, kada je reč o oceni kvaliteta izbornog procesa upitnija nego sam izborni dan zbog velikog disbalansa u medijima, funkcionerske kampanje i neretko vrlo tanke linije između upotrebe ili zloupotrebe javnih resursa. Kada na to dodamo inertne i pasivne institucije, dobijamo kristalno jasnu sliku da nisu obezbeđeni ravnopravni uslovi za sve izborne učesnike. Što se tiče komunikacije, prvi deo kampanje je (sem SNS-a) vođen ispod radara, uz jednu monotonu atmosferu. Tek smo u poslednjih desetak dana, kada se uključila i opozicija, dobili obrise intenzivne kampanje, ali je očito da kampanju u punom smislu te reči (teren, oglasi, PR) može da ima samo SNS. Pohvalno je to što je većina stranaka imala određenu programsku platformu i da su građani imali prilike da vide konkretna rešenja, ali je to više bio prilog glavnom jelu, a ne samo jelo. Glavno jelo je bilo za ili protiv vlasti.

Mogu li se, na talasu ovog izbornog rezultata SNS-a, na jesen očekivati vanredni parlamentarni izbori?

–          Godina ispred nas će biti puna izazova jer se već kasni s promenama Ustava u delu o pravosuđu, a tek je otvoreno pitanje Kosova. Imajući u vidu sve to, realniji ishod je rekonstrukcija izvršne vlasti (usput i kao medijski događaj), a ne izbori. Izbori su realniji sledeće godine, ali nas istorija „uči“ da su izbori uvek mogući.

Izvor: BIZLife

Foto: CESID

Piše: Nataša Mijušković