Ekonomist: Srbija i dalje manjkava demokratija

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZLife

Srbija je i dalje u grupi država ocenjenih kao manjkave demokratije i njena pozicija se nije promenila u prethodnih godinu dana, pokazao je novi izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.

U izveštaju “Indeks demokratije 2018 – I ja takođe?”, koji je obuhvatio 165 država i dve teritorije, 20 zemalja svrstano je u grupu puna demokratija, 55 su manjkave demokratije, 39 je u grupi hibridnih režima, a 53 su autoritarni režimi.

Iz toga proizlazi da samo 4,5 odsto globalne populacije živi u državama pune demokratije. Prvi put za tri godine globalni Indeks demokratije u 2018. nije pogoršao, ali nije bilo ni napretka.

Srbija je dobila ukupno 6,41 poen (10 je maksimalan broj poena), kao i godinu dana ranije, tako da je na 63. mestu na globalnoj listi, koje deli sa Tunisom, i jedanaesta na regionalnoj.

Najviše poena Srbija je dobila u kategoriji izborni proces i pluralizam – 8,25, a najmanje za političku kulturu – 5,00 i funkcionisanje vlade – 5,36.

Od zemalja iz okruženja, malo bolje je od Srbije pozicionirana Hrvatska sa 6,57 poena, dok su ispod Albanija sa ukupno 5,98 poena, Makedonija sa 5,87, Crna Gora sa 5,74 i Bosna i Herecegovina sa 4,98 poena.

U regionu istočne Evrope, kome pripada i Srbija, ukupan Indeks demokratije je neznatno unapređen, na 5,42 sa 5,40 poena u 2017. Nijedna od tih 28 zemalja nije u grupi država sa punom demokratijom, a 12 su manjkave demokratije – 11 članica EU i Srbija.

Sledećih devet zemalja iz istočne Evrope su hibridni režimi – to su ostale zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Kirgizija, a preostalih sedam su u grupi autoritarnih režima.

Na globalnoj listi zemalja rangiranih prema indeksu demokratije nema promena – ponovo je Norveška na vrhu, a Severna Koreja na dnu.

U odnosu na prethodni izveštaj, izdvojila se Kostarika, jedina zemlja koja se u 2018. priključila grupi punih demokratija i popela sa 23. na 20. mesto. Istovremeno su najveći pad ubeležile dve latinoameričke zemlje – Nikaragva i Venecuela, koje su obe pale za po 17 mesta.

Zapadnoevropske zemlje i dalje su uglavnom u grupi država sa punom demokratijom, ali je i tu, kao i među zemljama istočne Evrope, bilo velikih padova, poput Italije koja je pala za 12 mesta na globalnoj listi.

Takođe, Turska je pala za deset, a Rusija za devet mesta, dok su značajna poboljšanja registrovali Jermenija, Makedonija, Ekvador, Haiti i Tunis.

Posebna pažnja u novom globalnom izveštaju EIU posvećena je participaciji u politici jer je to jedina od pet kategorija u kojoj je u Indeksu demokratije registrovano poboljšanje.

Na svetskom nivou, kako se navodi u 11. godišnjem izveštaju EIU, učešće u politici raste u poslednjih deset godina a u 2018. je taj rast bio dovoljan da spreči pad ukupnog indeksa.

Kada je reč o ostalim kategorijama, globalni rezultat za izborni proces i pluralizam je isti kao godinu dana ranije dok je kod funkcionisanja vlade, građanskih sloboda i političke kulture ubeležen pad.

Izvor: Beta

Foto: BIZLife

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.