Fiskalni savet daje savete za pametno trošenje državnog budžeta

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta

U budžetu Srbije za narednu godinu na raspolaganju će biti dodatnih 400 do 450 miliona evra koje bi trebalo iskoristiti za povećanje javnih investicija, pre svega izgradnju puteva i pruga i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 60 odsto, rekao je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

On je, govoreći o ekonomskim kretanjima u ovoj godini i preporukama za projektovanje budžeta u 2019. godini u Narodnoj banci Srbije (NBS), rekao da Srbija zbog dugogodišnjeg niskog privrednog rasta sve više zaostaje u razvoju za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).

Dodao je da je nedovoljan privredni rast glavna prepereka bržem povećanju životnog standarda građana.

„Čak i ove godine u kojoj će se ostvariti relativno visok rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), a procenjujemo da će biti 4,4 odsto situacija nije mnogo bolja, jer je ubrzani rast posledica uticaja vanrednih okolnosti, između ostalog rasta poljoprivrede u odnosu na lošu i sušnu 2017. godinu“, rekao je Petrović.

Ocenio je da su privredni trendovi, kada se isključe ti vanredni činioci i ove godine osetno slabiji od proseka zemalja u CIE sa kojima se Srbija poredi.

U narednoj godini dodatnih oko 450 miliona evra u budžetu trebalo bi, prema njegovim rečima, iskoristiti tako što bi se oko 200 miliona evra usmerilo u smanjenje poreza na zarade i ukupno opterećenje sa 63 odsto spustilo na 60 odsto.

Ostatak raspoloživog novca u državnoj kasi trebalo bi, po njegovoj oceni, upotrebiti na povećanje javnih investicija jer Srbiji nedostaje infrastruktura, a drugi razlog je to što one podstiču privredni rast brže od svih drugih oblika javne potrošnje.

„Po niskim izdvajanjima za investicije Srbija je od 2013. godine na začelju zemalja CIE, pa je u 2019. godini potrebno znatno više invstirati u puteve i železnicu kao i u zaštitu životne sredine“, rekao je Petrović.

Po prečišćavanju otpadnih voda, preradi otpada Srbija je, kako je rekao, među najzagađenijim zemljama, a građani među najugroženijima u Evropi.

On je rekao da je samo sedam odsto površinskih voda ekološki ispravno, voda za piće je neispravna u 40 odsto gradskih vodovoda, a 2,5 miliona građana udiše zagađen vazduh.

„Investicije u zaštitu životne sredine 2019. godine moguće je povećati za 130 miliona evra od čega bi 60 miliona evra trebalo iskoristiti za uređenje deponija, a 60 miliona evra za prečišćavanje otpadnih voda, a 2020. godine znatno povećati te investicije“, rekao je Petrović.

Javni dug Srbije se, prema njegovim rečima, približava bezbednijoj zoni od 50 odsto BDP, delom zbog boljih fiskalnih rezultata, ali još više zbog velike revizije BDP koju je obavio Republički zavod za statistiku (RZS) 1. oktobra ove godine.

Tom revizijom RZS je, kako je rekao, „ustanovio da je BDP Srbije skoro 2,5 milijardi evra ili 6,5 odsto veći nego što se mislilo“.

„Tako se učešće javnog duga u BDP automatski smanjilo u jednom danu za oko četiri procentna poena sa skorio 60 odsto na 56 odsto BDP-a i bez otplate duga“, rekao je Petrović.

Izvor: Beta

Foto: Beta