GRECO: Srbija se “DELIMIČNO” bori sa korupcijom

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

U objavljenom izveštaju GRECO za 2019. godinu, procenjene su mere koje su članice Grupe preduzele na sprečavanju korupcije poslanika, sudija, tužilaca, nosilaca funkcija u izvršnoj vlasti i pripadnika bezbednosnih agencija.

Izveštaj pokazuje da je Srbija jedna od tri članice Grupe, uz Češku i BiH, koje nisu u potpunosti primenile nijednu preporuku za sprečavanje korupcije poslanika, sudija i tužilaca.

Austrija i Turska su zemlje s najvećim procentom neprimenjenih preporuka za sprečavanje korupcije poslanika, sudija i tužilaca (70 odsto), a slede Mađarska (56 odsto), Češka (56 odsto), Srbija i Poljska (po 41 odsto).

Kad je reč o preporukama za sprečavanje korupcije poslanika, Srbija je među zemljama s najvećim procentom neprimenjenih (60 odsto), iza Mađarske (86 odsto), Poljske (83 odsto), Austrije (75 odsto) i Hrvatske (67 odsto).

Srbija je i među 11 država koje nisu u potpunosti primenile nijednu preporuku za sprečavanje korupcije sudija.

GRECO je u izveštaju pozvala vlade i nosioce javnih funkcija da drugima služe kao primer, poštujući antikorupcijske mere i standarde transparentnosti.

Predsednik GRECO Marin Mrčela izrazio je zabrinutost zbog navoda o raširenoj korupciji u mnogim zemljama među osobama na vlasti prethodnih godina. “Političari treba da budu primer i od njih se očekuje da budu uzorni. Političari treba da služe, a ne da vladaju ljudima“, rekao je Mrčela.

GRECO je telo Saveta Evrope čiji je cilj da poboljša kapacitet članica za borbu protiv korupcije, nadgledanjem njihove usklađenosti s antikorupcijskim standardima. GRECO čini 47 članica Saveta Evrope, Belorusija, Kazahstan i SAD.

Ministarstvo: Potvrda o napretku Srbije

“Globalni izveštaj ponovo je potvrdio činjenicu koja je istaknuta u posebnom izveštaju o napretku Srbije (objavljenom u aprilu 2019. godine), da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Kako se navodi, “to potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak, dok se, za razliku od nje, države poput Luksemburga, Turske, Danske i Češke, i dalje nalaze na toj listi”.

“Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GRECO u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, Ministarstvo pravde očekuje da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo podseća da je 1. marta 2020. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu kojeg su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Кraljevu.

“Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a među procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri, predsednici opština i sudije”, navodi Ministarstvo.

“Srbija je jasno opredeljena da se uhvati u koštac s korupcijom pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak koji vodi Poreska uprava”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo pravde podseća da je u septembru 2020. godine počela primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, usvojenog 2019. godine, koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Iz Ministarstva pravde su naveli i da se “Srbija od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, takozvanoj sivoj listi”.

U Srbiji “hiperendemska” korupcija


Izvor: Beta

Foto: Pixabay