Istraživanje OECD: Francuzi finansijski najpismeniji

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Odrasli u brojnim zemljama pokazuju nizak nivo finansijskog znanja, ne prihvataju ponašanje koje bi moglo da im unapredi finansijsku sigurnost i orijentisani su na kratkoročne umesto dugoročne ciljeve na planu finansija, zaključak je novog istraživanja finansijske pismenosti.

Nivo finansijske pismenosti, kao kombinacija ocena za znanje, stavove i ponašanje, relativno je nizak i prosečan rezultat je 13,2 poena od mogućih 21, pokazalo je Međunarodno istraživanje finansijske pismenosti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) čiji su rezultati danas objavljeni.

Finansijski najpismeniji su Francuzi a slede građani Finske, Norveške, Kanade i Hongkonga. Na začelju je Poljska a tek nešto bolje od nje po finansijskoj pismenosti su Belorusija, Hrvatska i Brazil.

Međutim, gledano prema pojedinačnim pokazateljima, najviše poena iz finansijskog znanja ima Hongkong 5,8 prema 4,9 Francuske koja je u ukupnom plasmanu najbolja.

Razlike u nivou finansijskog znanja između zemalja su velike.

S jedne strane, četvoro od petoro (84 odsto) odraslih u Hongkongu i Kini može tačno da odgovori na najmanje pet od sedam pitanja iz finansijske oblasti.

Na drugoj strani, tako visok rezultat u Albaniji, Belorusiji, Hrvatskoj, Brazilu, Rusiji, Velikoj Britaniji i još nekim zemljama beleži jedva svaki drugi odrasli ispitanik.

Posebno zabrinjava slabo znanje o akumulaciji kamate na štednju i čak i u najbolje plasiranim zemljama barem svaki peti ispitanik ne može da izračuna stanje na računu nakon što se doda kamata od dva odsto.

Istraživanje OECD pokazalo je da finansijsko znanje zavisi i od roda. Statistički gledano, u 18 od 30 zemalja i teritorija muškarci češće od žena beleže više tačnih odgovora na pitanja iz oblasti finansijskog znanja.

U 15 zemalja i ekonomija manje od polovine odraslih ima dugoročne finansijske ciljeve i nastoji da ih ostvari, što se smatra ključnim za dugoročnu finansijsku bezbednost i blagostanje.

O zaduživanju kako bi „sastavili kraj s krajem“ govori barem četvoro od desetoro ispitanika u Tajlandu, Gruziji, Turskoj, Albaniji i Belorusiji.

Ta činjenica ukazuje na visok nivo finansijske krhkosti u tim zemljama, verovatno zbog niskih ili nestabilnih prihoda i nemanja štednje.

Kada je reč o finansijskom ponašanju, ispitanici su najslabiji u budžetiranju, planiranju unapred, izboru proizvoda i korišćenju nezavisnih saveta.

Ukupno nizak nivo finansijske pismenosti ukazuje na potrebu da finansijsko obrazovanje počne što ranije, najbolje još u školi, navodi se u izveštaju OECD.

Istraživanje je obuhvatilo 51.650 ispitanika starosti od 18 do 79 godina iz 30 ekonomija uključujući brojne članice EU, Albaniju, Brazil, Kinu, Rusiju, Norvešku i Tursku.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay