Plata nije najvažniji razlog zbog koga se odlazi iz Srbije

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Većina onih koji bi da odu iz Srbije ima želju da živi u uređenoj državi, pokazalo je skorašnje obimno istraživanje jednog beogradskog nedeljnika. Nije, dakle, glavni motiv za odlazak dobijanje posla ili veća zarada, već uređen sistem. A naša zemlja to nije i neće biti još dugo, zbog načina na koji se vodi.

Uređena država je temelj svega i ljudi to znaju. U neredu i haosu nema lične sigurnosti, nema garancije za imovinu, nema zakona. A tamo gde nema zakona, ne može valjano da funkcioniše ni preduzeće ni škola, ni bolnica, ni pozorište … ništa.

Kako se neuređen sistem reflektuje na pojedinca, na običnog čoveka? Evo jednog svežeg primera. Država je propisala da je zagarantovana plata, inače među najnižim u Evropi, 24.822 dinara. Juče se oglasila grupa radnika iz Bujanovca čija je mesečna zarada 8.000 dinara, tri puta manje od zagarantovanog minimalca.

Da nevolja bude veća, njihov poslodavac je država. Ona je ta koja ne poštuje sopstvene zakone, pa šta onda očekivati od drugih. Ti nesrećni radnici morali su da tuže tu istu državu da im isplati ono što im je zakinula. I dobili su spor, ali nisu 7,2 miliona koliko je dugovanje. To nije uređeno društvo, nego hajdučija.

Na ovom mestu smo nedavno pisali o tome kako su jednoj beogradskoj porodici jedan prevarant i jedna banka oteli stan, iako je policija znala da su dokumenta falsifikovana. Ove nedelje smo videli da sličnu muku ima i jedan oficir Vojske Srbije. Nema sistema, nema sigurnosti, otimaju se poslovi, otima se imovina.

Država Srbija je nepouzdan, gotovo prevaran partner. Prošle nedelje bili smo svedoci otkazivanja rukometnog turnira za juniorke u Kovilovu. Došle su igračice Norveške, Slovačke, Kosova i mi kao domaćini. Međutim, ministar policije je zabranio turnir. Zašto čoveče kad si se prihvatio organizacije? Tako smo napravili problem za sve četiri ekipe i Međunarodnoj rukometnoj federaciji.

Za trenutak ćemo još ostati na sportskom terenu, jer i to je ogledalo društva. Jedan beogradski dnevni list objavio je fotografiju najmoćnijih ljudi u sportu. Sem Novaka Đokovića koji je tu “zalutao”, svi ostali su iz fudbala, FSS, Zvezde, Partizana … Kad čovek vidi te likove odmah mu je muka. Na tim facama su se ukrstili kriminal i Udba. Neki su bili na poternici, neki su igrom slučaja izbegli takav tretman, ali svi zajedno su potvrda da mafijaško ponašanje ovde obezbeđuje uspeh.

Gde god da se okrenete videćete jedno božemesačuvaj stanje. Nalazimo se u preddržavnom periodu, samo što se ne korača uzbrdo kako bi se država izgradila, već nizbrdo u dalju razgradnju. Oni koji su izabrani da sistem unapređuju iz petnih žila se trude da ga obesmisle.

U uređenim državama i pojedinac sebe lako pronađe. U ovom našem ludilu se ne može organizovati bezbrižan porodični život, čemu većina teži. Ovde je jedina izvesnost da je sve neizvesno. I tako decenijama. Onda ljudi požele da odu, i odlaze. Ne da bi se namlatili para i da naprave karijere, a i to je legitimno, već da uveče mirno legnu i da se ujutru ne probude u “vanrednom” stanju.

A ti pričaj priče o podizanju nataliteta. Sve i da ga podigneš, i taj natalitet će ti otići.

Izvor: BIZLife

Komentari 6

  1. Lule

    Sve go lopov do lopova, uvukli se u svaki sistem drzavne vlasti i partije, samo sa jednim ciljem opljackati narod. Sve se zataska, pomere ih sa pozicije na kojoj su krali a lopine nastavljaju i dalje da pune dzepove na novoj poziciji. Krade se na angro, sve nam je korumpirano, svaka institucija je leglo podmitljivih i ljudi bez karaktera.

  2. Беба Вујошевић

    Држава није ванземаљац и нека далека планета.

    Законе једне државе спроводе људи, ми сами.

    Нема те државе која би издржала толико непоштовање саме државе од њених држављана, непоштовања њених закона, које усвајају ти исти држављани и треба да их спроводе на делу.

    Рушење ауторитета државе и закона, изигравање правила понашања, рушење државе и нас самих, почиње на најобичнијем шалтеру, крунише се у правосуђу и другим местима где опет раде наши људи, наши суграђани, српски држављани….не ванземаљци.

    За обичног човека који има проблем је много важније ко му је судија…али, изгледа да је неприкосновено правило је “једном судија, увек судија”…неће судија да критикује судију, ма колико било јасно да је погрешио…као и лекари….

    Ми сами креирамо “божемесачувај” амбијент…. изузетно је хитно и потребно да се оснују контролни органи у правосуђу, јер су ови садашњи недопустиво нежни и толерантни, да се пропишу велике казне за судије који евидентно крше јасне законске норме, где нема простора за “слободно уверење”, за судије које праве гомилу проблема народу и велике трошкове…

    Људи који треба да спроводе законе на “ниском”, народском нивоу, треба да имају високу професионалну етику….и високе казне изнад главе ако не поштују елементарне норме….то је лако доказиво, и ту нема простора за изигравање њихових права….али, ко ће то да утврди и да их казни???

    У правосуђу нема ефикасних правних механизама да се бар опомене бахати судија који бахато крши сасвим јасне законске норме, судије су већ држава у држави, независни од свега и свакога…нема делотворног правног средства да се спасете од бахатог судије који очигледно крши сасвим јасну законску одредбу…

    Сви се “каче” само за наводне утицаје на судије када су у питању “тајкуни” или неки слични….а народ? Ко утиче на судију да најбруталније крши закон када је у питању обичан човек из народа, који нема везе и познанства…то је много већи пробем, јер је многобројнији…

    …наши закони нису лоши, неке ,наравно, треба дорадити, ни тај систем који се куди.

    Има много, и превише оних који руше ову кулу….како би било да “окренемо ћурак наопако” па да подржавамо систем и законе, наравно – не без делотворне и јасне критике на шта се конкретно односи и шта треба мењати да би било ефикаснији…само то би могло да да неки резултат…..

  3. milijana

    Svo nepoverenje u državu je deo velikog plana za destabiliizaciju jedne zemlje, smislile crne sile koje vladaju zemaljskom kuglom.

  4. Baki 55

    E, moja Milijana. Blago tebi, ti si problem rešila. Mrze nas strane “crne” sile. Vidiš, ja mislim da niko ne može da nas mrzi koliko mi sami sebe mrzimo. I niko ne može da nas uništava bolje od nas samih.

    • Jelena M.

      Upravo tako. Dokazano je da su Srbi samodestruktivan narod. Kažu, obolevanje od raka u Srbiji je utrostručeno zbog bombardovanja i osiromašenog uranijuma. Ko je i kad dokazao koilko je tog uranijuma bačeno u Srbiji? Ne uništava nas niko nego mi sami sebe. Tone hemijskog otpada, kancerogenog, u buradima, smo sami sebi zakopali u zemlju, pa polagano vodom ispiramo tu burad i trujemo sami sebi zemlju, to nam niko nije podmetnuo. Bacamo otpad u reke, jezera, gde stignemo. Termoelektrane i toplane zagađuju vazduh finim sitnim česticama koje se ne vide golim okom a koje udišemo i koje trajno ostaju u plućima, otuda kanceri pluća. Nema zakona da se zabrani jedno takvo trovanje i zagađvanje vazduha. Vazduh u Beogradu je u crvenoj zoni zagađenja tokom grejne sezone, što znači da direktno ugrožava zdravlje. Jesu nam i zato krive crne sile. Sramotno je i priglupo uopšte tako razmišljati….

  5. Jelena M.

    Hajdučija, pravi izraz za stanje u Srbiji. Drpa ko gde stigne i radi šta mu je volja.
    Hajdučija, da, poštovani g. Milenko, to je izraz koji koristi i moj brat koji živi u Švedskoj, pa kad dođe da nas poseti, samo ide gradom i komentariše: “Hajdučija”. Nisam u početku razumela izraz i kontekst, bilo mi je i smešno, ali vidim i Vi ga koristite. Vrlo verno dočarava naše stanje.Podsetili ste me sada na njega.