POTVRĐENO: Tramp ŽELI Grenland

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta/AP_Alex Brandon

Ekonomski savetnik Bele kuće Lari Kudlou potvrdio je da američki predsednik Donald Tramp razmatra kupovinu Grenlanda, iako je Danska saopštila da ova njena poluautonomna teritorija nije na prodaju.

Kudlou je za Foks njuz sandej rekao da neće predviđati šta se može dogoditi, ali je istakao da je Grenland, teritorija između Atlantskog i Arktičkog okeana, „strateško mesto sa mnogo vrednih minerala“.

Američka vojska već decenijama deluje u avio bazi Tule na Grenlandu. Ova najsevernija američka vojna baza deo je globalne vojne mreže radara i drugih senzora koji omogućavaju nadgledanje prostora i upozoravaju na balističke rakete.

Tramp će u septembru posetiti Dansku u okviru ranije najavljene posete Evropi, navodi AP.

Vest da Tramp razmatra kupovinu Grenlanda pokrenula je mnoštvo pitanja od motiva za kupovinu do rasprave o vrednosti suverene teritorije, ali i o oživljavanju tržišta i transakcija takvih teritorija u budućnosti, pišu svetski mediji.

Za SAD bi kupovina Grenlanda najpre imala stratešku vrednost jer bi posedovanje ledenog ostrva omogućilo dodatni uticaj na Arktiku, gde je Vašington suočen s pojačanom konkurencijom Rusije i Kine.

Pored toga, usled klimatskih promena i topljenja leda na Arktiku, sve se više priča o bogatim rudnim nalazištima na Grenlandu, čije stanovništvo nije daleko od ideje da će jednog dana imati nezavisnu državu, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika Bele kuće koji su čuli za ideju nekadašnjeg investitora u nekretnine kazali su da još nije poznato koliko bi predsednik mogao da gura tu ideju, ali da je ona otvorila pitanja kao što je da li bi SAD mogle da iskoriste Grenland za jačanje vojnog prisustva na Arktiku.

Ljudi izvan Bele kuće, ali i izvor s kojim su novinari njujorškog konzervativnog lista razgovarali, opisali su ideju kupovine Grenlanda kao akviziciju Aljaske koja bi doprinela Trampovom nasleđu.

Danski političari odbacuju zanimanje američkog predsednika za Grenland kao šalu, dok stanovnici najvećeg ostrva na svetu poručuju Trampu da njihov dom nije na prodaju, prenosi Gardijan.

Tramp ima puno divljih ideja kao predsednik i kupovina Grenlanda možda je jedna od najneortodoksnijih, ali ne i jedna od najgorih, piše CNN.

SAD su 1867. godine za 7,2 miliona dolara od Rusije kupile Aljasku. Kupile su i filipinska ostrva od Španije i Devičanska ostrva od Danske. Najpoznatija kupovina zemljišta dogodila se 1803. kada je od Francuske kupljena Luizijana. SAD su tada platile 15 miliona dolara za zemljište koje čini gotovo četvrtinu sadašnje teritorije te zemlje.

Postoji nekoliko razloga zašto bi američki predsednik želeo da kupi ostrvo koje je 80 odsto prekriveno ledenom pločom smatra se da je Grenland izuzetno bogat prirodnim resursima.

Dobar deo toga je neiskorišćen, ali zbog globalnog zagrevanja, led se brzo topi i očekuje se da će iskorišćavanje prirodnih resursa Grenlanda biti lakše. Pored toga, kupovina Grenlanda bi za Trampa i njegovo nasleđe bila glavna tačka u predsedničkom rezimeu, naveo je CNN.

SAD smatraju uspon Kine rastućom pretnjom svom međunarodnom uticaju, navodi Juronjuz u tekstu „Šta se krije iza Trampove želje da kupi Grenland“.

Poslednjih nekoliko decenija Peking ulaže u infrastrukturu, poslovanje i prirodne resurse u Africi, ostatku Azije i Centralnoj i Južnoj Americi. Čini se da se sada okreće ka Arktiku, ocenjuje evropski televizijski kanal, i dodaje da je Kina prošle godine predstavila i svoj plan „Polarnog puta svile“.

Trampova ideja o kupovini Grenlada možda je vanserijska i nemoguća, ali to ne znači da ne treba razmišljati o oživljavanju tržišta suverenih teritorija što je nekada SAD učinilo velikim, napisao je Blumbergov kolumnista Leonid Beršidski.

Grenland, naravno, neće biti prodat SAD. S jedne strane, Danska nema razloga da ga prodaje. To je bogata zemlja koja ima budžetski višak. Lako sebi može da priušti godišnju subvenciju od oko 500 miliona američkih dolara koju isplaćuje Grenlandu.

Na kraju, Tramp možda greši na Grenlandu, ali je nesvesno pokrenuo pitanje transakcija suverenih teritorija. Ako mogu da se koriste za izbegavanje nasilja i nepotrebne napetosti i koristi za stanovnike teritorije na prodaju zašto ne, napisao je kolumnista Blumberga.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP_Alex Brandon