Rusko-srpska „ekonomska ljubav“ i uticaj Putinove posete na nju

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta/AP

Od sutrašnje posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu očekuju se, ne samo politički, nego i dogovori važni za infrastrukturu i ekonomiju. Zvaničnici pominju  niz sporazuma, najavljuje se da će ih biti oko 20. Najvažniji će biti ugovori u oblasti energetike, ali i investicije u saobraćajnoj infrastrukturi. Najavljen je i dolazak predstavnika 40 ruskih kompanija koje su zainteresovane za saradnju i projekte u Srbiji.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović  je da će Srbija 17. januara, prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina, sa Rusijom potpisati ugovor o saobraćaju vredan 230 miliona evra, koji se odnosi na radove na deonici pruge Stara Pazova – Novi Sad, izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem i nastavak rehabilitacije barske pruge od Valjeva ka Užicu.

“Ugovor između ‘Infrastrukture železnica Srbije’ i kompanije ‘RŽD internešnl’ je vrlo važan, kao i poseta Putina, koja je i politički važna jer je bitno da Srbija sa SAD, Rusijom i Kinom ima dobre odnose. Previše smo mali da bismo birali sa kim hoćemo da saradjujemo”, kazala je ministarka.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić najavio je da će pitanja energetske bezbednosti biti “na vrhu agende” predstojeće posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji, tokom koje će biti potpisano više sporazuma koji se tiču gasne privrede.

On je za Radio-televiziju Srbije kazao da će do 17. januara, kada je najavljena Putinova poseta, biti pripremljeni sporazumi za proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, izgradnja gasnog transporta kroz Srbiju, omogućavanja alternativnih oblika gasifikacije, poput tečnog naftnog gasa iz Rusije, kao i o rehabilitaciji i rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap 2.

Ministar zadužen za inovacije Nenad Popović, gostujući na TV prva, najavio je i sporazum iz oblasti nuklearne energije. Popović tvrdi da su mogućnosti ekonomske saradnje sa Rusijom iskorišćene svega 5 do 6% u odnosu na realne mogućnosti.

„U Rusiju treba da izvozimo znanje, a ne samo jabuke“, kazao je ministar i u tom smislu posebno istakao stručnjake u oblasti IT tehnologije.

A kako stoje realni pokazatelji ekonomske saradnje Srbije i Rusije, šta kaže statistika?

Ruska Federacija je naš četvrti spoljnotrgovinski partner, a prema poslednjim dostupnim podacima, za 11 meseci prošle godine izvoz u Rusiju je iznosio 954,6 miliona dolara što je za četiri procenta više nego u istom periodu 2017.

Uvoz iz Rusije, s druge starene, beleži rast od 30 odsto i do početka decembra prošle godine vredeo je 1,84 milijardi dolara, prenosi Tanjug.

Zanimljivo je da pored jabuka koje tradicionalno izvozimo u tu zemlju i koje zauzimaju prvo mesto na listi izvoznih proizvoda Srbije, Rusi na drugom mestu iz naše zemlje najviše kupuju sintetičke hulahop čarape.

Kada je reč o ostalim proizvodima koje plasiramo na tržište Ruske federacije, na spisku su hartija i karton, lekovi, spoljne pneumatske gume, pumpe, sir, jagode…

U Srbiju iz Rusije stiže nafta i ulja od bitumenoznih minerala, gas, žica od rafinisanog bakra, sirovi aluminijum, kameni ugalj koks, cigarete…

Izvor: agencije/BIZLife

Foto: Beta/AP