Vesna Mališić: USPEŠAN = POSLUŠAN

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: YouTube screenshot

Zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a Vesna Mališić poznata je po oštrim i preciznim rečima. Upravo u tom tonu je  za BIZLife progovorila o tome šta znači uspeh i kako ga postići u Srbiji?

To je toliko teško u Srbiji. Da bi neko sebe smatrao uspešnim, mora da postoji neki kriterijumi za to šta je uspeh i moraju da postoje uspešni ljudi koji su to postali na način koji je vrednosno važan. Kod nas, nažalost, uspeh vrlo često nema veze sa vrednošću i to je najveći problem uspešnih ljudi danas. Dakle, ako je uspeh u saglasnosti sa maksimalnom vrednošću, onda je to pravi uspeh.

Koji su to kriterijumi, pored vrednosnog?

Da bi kod nas neko bio uspešan, mora da bude poslušan. To je, zapravo, antikriterijum. Za mene je kriterijum za uspeh da imamo slobodne, autonomne ličnosti, da imamo obrazovane, sposobne ljude, koji će svojim radom i trudom doći do određene pozicije. Da li je to profesor na univerzitetu, ili bilo ko drugi… Ako ljudi sa plagiranim doktoratima, ljudi bez ikakvog znanja, vrednosti po političkoj podobnosti dolaze na razna mesta, onda je to sumrak vrednovanja i sumrak za uspeh.

Koliko se isplati biti novinar u Srbiji?

Onaj ko je hteo da zaradi od novinarstva, taj je u velikom problemu i zabludi. Novinarstvo nikada nije bila profesija od koje se moglo zaraditi. To je profesija, ako je radiš časno, u kojoj si mogao štošta izgubiti, ali je i profesija koja se voli, i radi se uprkos svim mogućim lošim okolnostima.

Vi ste pisali i knjige. Koliko je književnost povezana sa novinarstvom i šta je isplativije?

Novinarstvo i književni rad su paralelne stvari, ali se međusobno ne dodiruju. Novinarstvo je druga vrsta izraza.

Šta bi bio isplativ i preporučljiv biznis u Srbiji?

Sve ovo o čemu smo razgovarali: književnost, novinarstvo, umetnost – u Srbiji nisu isplativi. Ljudi koji napišu knjigu ne dobiju ni honorar da mogu da žive mesec dana od njega. A recimo u svetu, velike izdavačke kuće plate dobrom piscu za sledeće dve godine da može da sedi, piše i živi normalno. Dakle, mi nismo takva država koja vrednuje dobre pisce, umetnike. Kada bismo ih vrednovali, onda bi naši književnici mogli da sede i da pišu, a da ne razmišljaju o egzistenciji. Ja sam jako, jako loša za biznis, ali eto, bilo bi dobro da se prave kese od papira. I da se na tom projektu povežu mladi ljudi koji imaju ekološku svest.

Izvor: BIZLife

Foto: YouTube screenshot

Piše: Marija Puljecović, Mina Gligorić, B.M.