Amerikancima 2.000 dolara mesečno dok ne prođe koronakriza?

Amerikanci bi mogli delimično da ublaže posledice pandemije koronavirusa na kućne budžete ukoliko se ostvari ideja demokratskih senatora da većina građana mesečno dobija 2.000 dolara dok se „koronakriza“ ne umiri.

Trio demokratskih senatora, Kamala Haris, Berni Sanders i Ed Markej, predstavili su dokument podrške stanovništvu tokom ekonomske krize, neuporedivo „jači“ od 1.200 dolara jednokratne finansijske pomoći svim građanima koji zarađuju manje od 75.000 dolara godišnje, pišu američki mediji.

Njihov ambiciozni plan se odnosi na većinu američkih porodica koje bi dobijale hiljade dolara svakog meseca sve dok se ne smiri ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom COVID-19, navodi Politico.

Država bi, tako, svakog meseca slala ček od 2.000 dolara građanima koji zarađuju manje od 120.000 dolara godišnje, dok bi se za svako dete dodelilo takođe 2.000 dolara, za maksimalno troje dece u porodici.

Prema rečima pomenutih senatora, „napori Kongresa nisu ni blizu dovoljni da ublaže posledice ove istorijske krize“. Kongres ima obavezu da svako domaćinstvo radničke klase u Americi prima mesečno 2.000 dolara za svakog člana porodice.

Međutim, liderima Republikanske partije u Vašingtonu se izgleda ne žuri da podrže stimulativne mere, piše USA Today.

Godine oporavka izgubljene u jednom mesecu

Osim što su najveće žarište pandemije, Sjedinjene Američke Države su i među najugroženijim zemljama kada je reč o ekonomskim posledicama krize. U prilog tome, dovoljno je pomenuti da je od početka koronakrize više od 33 miliona Amerikanaca ostalo bez posla.

Američka privreda je samo u aprilu izgubila 20,5 miliona radnih mesta, što nikad do sada nije viđeno za tako kratko vreme.

Stopa nezaposlenosti je skočila na 14,7 odsto, najviši nivo od 1930-ih godina, pokazuju objavljeni podaci Ministarstva rada.

„Zaposlenost je naglo opala u svim glavnim sektorima sa posebno velikim gubicima radnih mesta u sektorima rekreacije i hotelijerstva“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Pored toga broj ljudi koji rade sa skraćenim radnim vremenom iz ekonomskih razloga se skoro udvostručio i iznosi 10,9 miliona.

Skok nezaposlenosti je neverovatno nagao, još u februaru ta stopa je bila na pedesetogodišnjem minimumu od 3,5 odsto.

U jeku finansijske krize 2009. godine stopa nezaposlenosti je na vrhuncu bila 10,1 odsto.

Skoro sav porast broja radnih mesta ostvaren tokom 11-godišnjeg oporavka od velike recesije sada je izgubljen u jednom mesecu.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta/AP