ANALOGNO VS DIGITALNO: Digitalan sam, dakle postojim!

Piše: Mileva Pavlović, filozof

Sva moja pisanja, obraćanja u etar, edukovanja ex katedra više ne vrede, nisam digitalna. Nema me na mrežama.

Zapanjeno slušam svoju digitalnu drugaricu

Smeje mi se. Ja, pomalo uvređena.

Ubeđujem je da nemam vremena za postove, praćenja i lajkovanja. Ona zateže. Tvrdi da moje obrazovanje nije dovoljno na univerzitetskim diplomama, predavanjima i knjigama. Moram se digitalizovati, mora da me vidi I čuje svet.

Koji svet? – pitam se ja.

Ona mi objašnjava da je jedini pravi svet na mrežama, da su tamo moji čitaoci, da je tu ceo moj svet. Slušam kao streber student.

Zabrinuta sam za svoj mrak.

Moram da napustim stare istrošene staze, kojima više niko ne hoda. Prašnjava je moja putanja. Biznis se vodi u nekom novom provetrenom i brisanom prostoru u kome su svi savremeni, poslovni i IN.

Ja sam OUT. Zastarela i zakržljala, zaustavljena u memljivom hodniku analognog, ličnog i personalnog. Moram da se katapultiram u digitalno, sveopšte i nepregledno. Borim se, ali kao pustinjak koga žulja samoća i mrak, krećem se prema svetlosti obasjanog digitalnog prostora.

Popuštam i predajem se. Stara analogna dama traži ulaznu kartu u svež mladalački svet bez granica….

I , odjednom, bez najave, bez očekivanja, moje reči čuju neki divni ljudi koji me prate i koje sa zadovoljstvom pratim. Reci su mi postale muzika, slike panoi na svetlećem nebu…vide me svi, vidim ih i ja!

Sve se uskovitlalo. Razgovaram sa svojim čitaocima, studenti mi se jadaju, vidim svet na dlanu!

Analogno je hodnik, digitalno je hol za ples, svetao i nepregledan gde svako svira svoju ariju, igra svoju igru, i svi se gledaju. Raduje me raznovrsnost, varijeteti reči, života i stilova. Kreiram novu stvarnost, imam hiljadu očiju. Pišem i pričam za planetu, na svim jezicima sveta.

Zdravo svete, zbogom mraku…i ja sam postala digitalna!!!

Izvor: BIZLife

Foto: Milica Trnavac